Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

644

После кратког објашњења о броју часова који су одређени за поједине наставне предмете, Савет одлучује, да се наставни план учитељске школе усвоји онако како га је нредложио изабрани одбор, у коме су сви чланови били сагласни. III Прочита се писмо министра просвете и црквених послова од 11. Септембра ов. год. Бр. 6301, којим се тражи од Савета мњење о томе : може ли се дозволити оним ученицима, који две године уче један разред, да полажу приватни испит из свију предмета дотичног разреда и тпме накнадитп оно што су пропустили редовним учењем. 0 овом нитању било је дужег говора. Једни су говорили да прва тачка друге алинеје \ 20. закоиа о устројству гимназија јасно каже: да се разред само један пут може поновити ; да је према томе закон јасан и не треба му тумачења, јер то о чему се Савет пита није законом никако дозвољено; да је поред тога тај закон добар и не треба га мењати, јер кад један ђак учи 2 године један разред па не зна ништа, мучно да ће икада бити што од њега ; да би се том Филантропијом увлачио само умни пролетаријат и најпосле да би се тиме ишло на руку само онима, који имају да плате за приватно учење. Други су наводили да закон не крати приватно полагање испита ; да закон тражи да ђак изнесе из разреда прописну количину знања, па кад то не може редовним нека учини приватним учењем ; да ђак често пада само из једног настаиног предмета, и то нарочито из страног језика, а из других предмета има са свим добре оцене, и да су узроци ђачком неуспевању често Физичка неразвије ност, слаба настава и разне домаће неприлике. После овога Савет одлучи с 8 противу 7 гласова: да се дозволи приватно полагање испита сваком оном ученику који две године учи један разред, па онет падне из једног два и више наставних предмета. На предлог а рх. Нестора одлучи Савет са 7 противу 6 гласова да се ту дода још и ово: »Сваком таком ученику дозвољено је да ткмаже ириватни исиит само један пут за све време Јчења у гимназији или реалци«. Љ. КовачевиА. примеНује, да је врло строго што се тражи иа поновљеном испиту најмање оцена врло добар, јер и онај ђак који у годишњем ресултату има добар, ако добије на испиту оцену слаб, не може прећи у старијн разред, ако на поновљеном испиту добије мање од врло дооар. То значи четири-пет тројака добивених преко године не вреде толико колико једна испитна двојка, па шта више и сама тројка добивена на поновљеном исниту нс помаже ништа. Ко

вачевиК предлаже, да се белешци поновљенога испита да самостална вредност, као што је утврђепо за Велику Школу и Учитељску Школу. После тога Савет одлучи да се предложи министру просвете измена I 20 закона о устројству гимназија у овом смислу : „да на поновљеном испиту мора сваки ученик добити најмање оцену добар, која му коначно одлучује прелазак у старији раз>ед». Св. Вуловић предлаже да се избрише из \ 20 поменутог закона оно место : »Разред се може поновити само један пут." Више чланова примећују да је то питање расправљено горњим одлукама. Кад се предлог стави на гласање, Савет одлучи са 10 противу 3 гласа: да се не усвоји. САСТАНАК БХУШ 16. Сеатембра 1881. г. у Београду Били су . председник др. Ј Панчић; потпредседник Ј. Пецпћ. Редовни чланови: Ст. Марковић, П. Орећковић, арх. Н. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, Св. Милосављевић, М. Миловук. Ванредни чланови: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Љ. Ковачевић, Бор. Б. Тодоровић, А. Николић , др. Л. Лазаревић и Ђ. Тешић. Прпвремени деловођа Стеван Д. Поповић. I Прочита се писмо министра просвете од 10. Септ. о. г. ПБр. 6180 којим се тражи од Савега мњење: има ли г. Живко Југовић, академички жиаописац, квалиФикације за наставника цртања у средњим школама. Савет размотривши послата документа, нашао је, да г. Живко Југовић има квалификације за наставника цртања у средњим школама. II Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 10. Септембра о. г. ПВр 6184, позива Савет да му да мњење: има ли г. Андрија Стошић, који је свршио седам разреда Реалке, не положивши испит зрелости, квалиФикације за учитеља цртања у којој средњој школи. О овоме је било дужег говора у седпици саветској. Једни су наводили, да г. Стоптић није свршио Реалку, јер није положио испит зрелости, и да такве л>уде који нису свршили ни средњу школу не треба ни по што постављати за наставнике у средњим школама. Други су наводили, да је г. Стошић свршио Реалку, а што није положио испит зрелости, то му је сметња да пређе у Вел. Школу; даље, да то што није положио испит зрелости, није никакав разлог да не може бити добар цртач, а лекар и директор завода тврде да је г. Стошић био болестан у време кад је требало по-