Prosvetni glasnik

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА И ШКОЛСКИХ НАДЗОрИИКА

што су изостали са неколико часова учиниди су то по прекој потреби, због селидбе или због слабости. Са свим је другојачије код ученика. Изостанака има млого и без икакве потребе, са свим, чипи ми се, из навике. ^ чениди I разреда учинпли су 945 неоправданих изостанака, ученици II разреда 396, ученица III разреда 281 и ученици IV 257. Бреко 25 неоправданих изостанака имало је 11 ученика I, 2 II и 2 IV разреда. Због тога што .је највише изостајања без нужде било у почетку године и што не долазише уредно нарочито ученици I разреда, држим да је навици на неуредност корен у основној школи, где се бар за сада нема моћи, да јој се ва пут стане. Нема сумње да је изостајању узрок и у томе, што се до ове годнне нису примењивала школска правила односно изостанака. Одлуком савета проФесорског кажњено Је 26 ученика I, 14—II, и по 7 III и IV разреда. Казне су биле : затвор и искључење с правом на испнт. Строжије се казне нису употребљавале, јер није било нужде. Еазном искључења кажњено је 12 ученика I и по 2 II и IV разреда, све због навршених 25 изостанака. осим једног ученика I разреда. И казна затвором по главито је употребљавана због изостајања од школе; веома је мало случајева да је дошло до казне због других кривица. VIII. Школека зграда. Бре него што завршим овај свој извештај, држим да ми је дужност казати како је завод смештен. Гимназија је у приватној згради. Управо су три куће са два дворишта, која су зидом раздвојена. Ова

одвојеноет јако смета надзору за одржавање реда пре и између часова. Да је ово једина мана, не бих је морао ни иомињати. Има и млого већпх незгода. Собе, осим оне у којој је IV разред, нису истина сувише мале за овај број ученика, али их нема доста нити су довољно висове и видне. Све три зграде од слабе су грађе. Прозори нису двоструки на свим собама, а већина их ништа не ваља те кроз њих ветар дува. Три највеће собе немају димњака, него се дим спроводи цевима кроза зид, с тога су пуне дима када ветар дуне. У ове собе улази се с поља, те се при влажном времену уноси у њих и влаге и блата, што испаравајући шкоди здрављу дечијем Све собе у опште рђаво се греју. Но поред свега овога што се у овим зградама трпи највећа је незгода у томе, што нема места за VI и VII разред ни за смештај научних збирака школских. Па не само да у овој кући нема места него у целој вароши нема кућз, у којој би се цела гимназија сместити могла. Истина да је наишао на сметње нрви покушај да се купи место ва ком ће се зидати гимназнјска зграда, али не остаје ништа друго него да се одмах настане да се место купи л зидање отпочне, како би зграда била готова до почетка 1882 — 83 школске године. Иначе нема опстанка гимназији у Нишу. Бр. 207. 30. Септембра 1881. у Нишу Днректор нишке гимназије, проФесор, Жих. Марковић.

ИЗВЕШТАЈИ ШНОЛСКИХ НАДЗОРНИИА о испитима у осиовним ш^о^лама за 1880— 81 школску годину

V Ш ИЗВЕШТАЈ Г. Димитрија Јовановића, професора ниже крушевачке гимназије, о школама у округу алексиначком Господине министре, Да, се савладају тегобе у настави разноликих наука и тим наше основне школа одговоре, што је могућно више, свом културном задатку , управна је власт нохитала да проппше књиге и упутства. Одређен добротом Вашом и Главног Просветног Оавета да као надзорникосновних школа алексиначког округа промотрим , колико је у том правцу рађепо ове године, — част ми је да у овом кратком прегледу сврнем пажњу : на начин којим је вршена настава у

овом крају, на учила и књижнице школске, као на средства која унапређују рад, и најпосле на незгоде са којима су се борили наставници. Од свију наука, које су прописане за осеовну школу највише се пажње покловило сриском језику. Ствар је природпа кад се изближе посматра. Упутство и књиге о овој науци обрађенији су но остали школски предмети; али и поред тога могао би се пожелети бољи успех. Неправилности у говору, те карактерне нрте овог округа, не дају се тако лако и тако брзо савладати мером што је прописапа за поједине разреде. Требало би на име обратитн већу пажњу у првим годинама на иравилно и еететично читапе и разговарапе, но на анализу и законе језика. Еад се