Prosvetni glasnik

708

НАЈНОВИЈА ИСТОРИЈА

пашу, да му је потребно да иде, да прода волове и да му донесе паре. Паша дозволћ и њему и њаговом писару Димитрију, да могу ићи, и они рано из јутра похитају у свој завичај, у округ руднички. Милош је видео, да народ гине сваки дан и да ће и он морати погинути, па је смислио, да не треба гинуги узалуд, и да је боље изгинути бијући се с Турцима, него и живети онако срамно. Устана^ Срба под Ми<лошем Обреиовиђем 1815. године Чим је Милош измакао из турских шака и дошао у село Дрнуће, где је живела његова породица, одмах је почео скупљати око себе знатније људе и договарати се са њима. Сви су говорили, да се више не могу трпети турска насиља и да треба устати на Турке, па што да бог. Милош је шиљао људе на све стране, да се договарају и да спремају народ на Турке. У недељу пред Цвети, Срби су већ почели нападати на Турке, који су ишли те скупљали порез или се онако налазили по селима. У Руднику је живео некакав ага Токалић. Њега са Орбима опколи војвода Арсеније Л .0М0. Еад је видео, да ће сви изгинути, он посоли залогај хлеба, пољуби и посла Ломи, молећи га, да га пусти, да иде мирно. Лома обећа; али кад Турци изађу, Срби јурише, потуку их и опљачкај^ а само један Турчин остане. Он је јахао на кошу напоредо са Ломом и разговарао се. У путу извади један јатаган и рекне Ломи : „Ево ти овај јатаган, ако ме твоји Орби убију, нека га носи добар јунак, а ако останем жив, нека ти је спомен." Лома прими нож, и саже се да га задене за појас, а Турчин потегне пиштољем, убије га, разигра коња и побегне. На Цвети 1815. год. Милош Обреновић дође у Таково, где се било искупило много народа. Ту одстаја службу. После службе св.ч се закуну да ће се покоравати Милошу. Ва тим Милош обуче своје војводско одело, узе барјак у руке и дође мећу своје момке, рекавши ове зпатне речи : „Ево мене, рат Турцима!" Ва тимје Милош расписао писма свима знатнијим људима у народу ијавио, даје устао на Турке, и оружје, које је било сакривено у шуме на

ново се заблисга у српским рукама. За неколико дана Турци скупе 10 000 војске и позову београдског кнеза Аксентија са неколико стотина Орба, да утишају буну. Неки Орби држали су, да се ваља покорити Турцима, а други су опет говорили овако: „треба да побијемо један другом жену и децу, па да идемо у гору и да се бијежо с Турцима док не изгинемо". И доиста многи су се Орби покоравали Турцима. Турци се упуте право на Рудник па одатле Чачку и поред Мораве сеулогоре. Милош ископа св .је шанчеве на брду Љубићу према Турцима. Орбима стигне у помоћ Јолан Добрача са 500 Гружана и 200 Црногораца. Огпочну се бојеви. Турци ниеу ни нападали у гомили него у четама. Таке мале четице расгурале су се по селима, те пљачкале и убијале људе , жене и децу. Устанак Срба ширио се, а по највише у ваљевском и београдеком округу. Код Обреновца спахије сгану копати шанчеве, да се бране од Орба. Милош узме нешто војеке са Љубића а нешто покупи уз иут и похита да растера спахије. Он поручи спахијама, да ће они видети сутра нред зору, како се Срби боре. Спахије сутра дан разбегћу се, али многи у бегетву изгину. Срби задобију два топа и другог оружија. Тај бој чуле су војводе, које су биле у Аустрији као: Петар Молер, Отојан Чупић, Сила Нрнадовић, Бојо Вогићевић и друге војводе па су прешли у Србију и одмах су у својим местима бунили народ противу Турака. Од Обреновца Милош похитана Турке, који су се билж утврдили покрај Колубаре близу Ваљева. Али кад су чули, да Милош има топове, они побегну, а Милош је казао: „дај боже, да сви побегну", и није их гонио. Сад је Милош прикупио још нове војске и вратио се на Љубић. За тим је Милош одбио Турке и спусгио се у долину до Мораве и тамо ископао шанчеве. Танаско Рајић, који је бранио један шанац, није се хтео е места помаћи, па и ако су Срби почели одступати, већ је погинуо, бранећи топове, али је Турке скупо стао његов живот. Орби су побијали по брду коље и на њега набијали покровце, гуњеве и друге прње, само да Турци не опазе, да је у њих мало војске, док им не стигне помЧ. Србима поможе срећа. Иају убише Орби