Prosvetni glasnik

најновија историја

срба од 1 804—68

711

Кара-Ђорђе. У Влашкој се било еаставило једво друштво, које се сиремало да у турској царевини побуни народ и ослободи га од Турака. У томе друштву био је и Кара-Ђорђе. Он се био обећао, да ће он најпре нодићи на Турке народ у Орбији. Годин^ 1817. у лето он дође у Србију да изврши оно што је обећао. Србија се тек онда умирила, а Кара-Ђорђе је хтео на ново рат. Марашли-Алинаша дозна загато је Кара-Ђорђе дошао, нозове Милоша и запрети му, да ће за Србију бити зло ако се ма шта догоди. Милош није био никако рад, да се задочиње рат, јер се бојао, да се не изгуби и оно што је било добивено. Он о свему јави Вујици Вулићевићу кнезу смедеревске нахије, коме се Кара-Ђорђе најпре јавио и казао за што је дошао. Вујица је молио Кара-Ђорђа да бега и да Орбију не увлачи у зло, у коме би могла пропасти, али Кара-Ђорђе то није хтео да чује. Ноћу 12. Јула 1817. год. Кара-Ђорђе буде убијен у лугу села Радовања. Његову главу донесу у Београд, а одатле је пошљу у Дариград, а његово тело сахране у Тополи*). Сад је Милош био сам главни кнез Орба. У Новембру год. 1817. била је скупштина и на ту скупгатину догали су кнезови из свију нахија, митрополит, владике, архимандрити и многи кметови. На тој скупштини сви су нризнали Милоша за кнеза српског и регнили, да после његове смрти наследи престо његов син или ко други из његове породице. Милош почне живо радити, да Турци направе са Орбима нов уговор и да то потврди турски цар. Милош је се договарао са турским пашом, али се то протезало више од две године, јер се Турцима није хитало. Најпосле кнез Милош нанрави молбу, у којој је казао, шта тражи српски народ и пошље четири човека , да ту молбу однесу у Цариград. После неког времена дође Орбију један турски чиновник и донесе царски шерман, у коме је било одређено шта цар даје Ваља видети шта о овом догађају веле : Нил Попов у књизи „Србија и Русија" св. 1 стр. 13 1 и 132.' Ранке у књизи : „Историја Србије" стр. 30 1 и 302., и М. Ђ. Милићевић у »Кнежевини Србији«. Ми не мислимо овде изрицати свога суда, а по суду сва три поменута иисца, Кара-Ђорђе се вишо сажаљева, него што се нравда.

Србима. Скушптина је била у Топчидеру и Милош са многим старешинама и одабраним људима дође на ту скупштину. Турски чиновник прочита ®ерман, у коме је стајало: да Орби са царским чиновником одреде, колико ће плаћати данка Турцима; да се укину турски муселими по варошима; да Милош буде обр-кнез; и да Срби издржавају турску војску, која живи у Србији. Србима се није допао овај Ферман. Но осем овога, турски чиновник тражио је, да Срби потпишу једно писмо, у коме је стајало, да они неће никад ништа више тражити. Милош на то рече, да он не разуме, за гато се узима право народу, да се не сме молити богу и цару. Турски чиновник запита Милогаа, гата би он желео, да се да Србима? „Оно што пише у букурешком уговору", одговори Милога. То је тако наљутило турског чиновника, да је одмах узјао коња и отишао у Београд, и преко Влашке вратио се у Цариград. Он је свуда говорио, како у Орбији нема више раје, већ су то све сами хајдуци. Кад Орби ништа не уговорише са турским чиновником, они спремише нову молбу, у којој су тражили: да Србији припадну сви окрузи, који су били под Кара-Ђорђем; да се за сва давања одреди једна сума ; да Милош буде наследни књаз српски; да се у Орбији призна потпуно православна вера ; да Турци могу жив ;ти само у градовима. Ову молбу однеше пет људи у Цариград. Баш кад су српски посланици стигли у Цариград, хришћани у турској царевини спремали су се да устају на Турке. Цар заповеди да се српски посланици сгаве под притвор, а кад то дозна Милош он објави, да не вреди оно пуномоћије, што је дато посланицима. Уређење в^асти у Србији Милош видећи да нема ништа од уговора са Турцима, нарочито с тога што су Грци били устали да се ослободе од Турака, постара се да уреди власти у Орбији. Он заведе свуда у селима општинске судове, у којима су еудили кметови. Кметови су се трудили свакад да помире оне, који су се завадили, за то су се општински судови звали «примирителни судови». Кметове су бирали V