Prosvetni glasnik

2адатак уметности у васпитању

педагошки у овом времену. Према наставним програмима, ту скоро израђеним, који се пре свега оснивају на посматрању разних нриродних нојава, види се јасно и на сваком кораку она изврсна намера, да се од сад од ученика неће тражити никад више да наводи нешто што није у стању да докаже. Од сада неће про®есори тражити од својих ученика да научна Факта примају од својих наставника тек онако на веру : нити ће шта више сматратида су учинили своју дужност све дондедокле слушаоди не буду у стању да свако оно знање које им се предаје подвргну строгој критици. И доиста, немабољег начина да се коме докаже да ово и оно постсји, докле му се то и не покаже." Помоћу ових справа од сада ће учитељ показивати својим ученидима саме ствари као што су. Толики проналасци из астрономије, Физике, хемије, биологије, Физиологије, моћи ће се исто тако очигледно представљати ученицима, као и толике ствари из земљописа и историје , јер у овим новим справама пронађен је нов начин да се све доказује и тачно и занимљиво. Свака она лекција где се буде могла чииити потреба од ових справа где се ради номоћу светлости, биће за ученике прави часови одмора : ни једна им се слика неће у намети боље урезати но она која им се на тај начин буде показала. Комисија је већ напомснула , да по зидовима школским треба да има пуно слика из јестаственице. По предлогу једног свог члана она тражи да се и на таваницама по основним школама тачно и лепо представе главније звездане групе наше половине небескога свода. — И за образовање војничко врло је потребно, да дете још у школи научи како му се ваља оријентовати и ког му се правца ваља држати кад је на маршу, па било то дању или ноћу и пошао ма на коју страну света. Ово се чини с успехом и по другим земљама, па зашто не би могло бити и код нас? * * * Довршивши према својим силама посао који сге јој поверили, комисија је убеђена , господине ми- '

нистре, да ће од ре®орме коју сте покренули, произићи врло корисне последице, а све у част и на добро отачаства. Народна радња биће и вештија и лепша и изврснија, а и духови ће одмаћи јаче у свом досгојанству. Француска је земља демократска, и сваки би онај био права будала који би мислио да се може још стати на пут тој демократији. Но што се народ више управља по демократски, у толико су му теже и веће дужности око јавног васпитавања. Онај народ потписао би сам себи оставку , који се поред истинске једнакосги не би сгарао да уздигне и срца и духове. Народ који је задобио ту част да сам собом управља, треба да буде и достојан да се сам управља. Њему је потребно да сав савцит буде поносит и племенит, да у свако доба може у себи самом , у своме разуму, наћи одбране противу кијекаквих заноса и заблуда , у својој моралној снази одбране противу мекуштва и чулних наслада и у осећању лепоте заштите противу олаких и ниеких уживања светских. Само тај разум, само та морална снага и само то племенито одушевљење за оним што је лепо у стању је , и сада као и некада, да га научи храброј издржљивости у миру и у рату, да му осигура надмоћност у свету и да му утврди будућност. Отворимо дакле ова три животна извора: науку , врлину лепоту свима који су жедни да их се напоје. Нека од сад међу нама нема никога који би био лишен и васпитања и образовања уметносги. Ми знамо да су на Француску наилазила страшна искушења , која су је могла и упропастити и из којих , понеари , није неповређева остала. Призовимо њој у помоћ, е да би смо довршили обновљење њено, призовимо дакле васпитање, и пре свега уметност, која се до сад толико презирала и не признавала. Еад драгоцена лађа француска стане на ове три котве , она ће моћи пркосити свима холујинама: а ми ћемо моћи с пуно поуздања поновити ону реч која је наша лозинка, као што је била и нашим толико напаћеним очевима, моћи ћемо рећи као и они: надајмо се!