Prosvetni glasnik

92

О ИНТЕ.1ИГЕНЦИЈИ ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊА

733

жемо да пратимо. Па основу овога експеримента, свн нервн, као што напоменух, могу се упоредити са електричцим жицама главне штације : мождине и мозг а, из којих излазс, и опет се на централном месту скупљају. Њихово .је спросођење различно ; онн живци који пз средине мозга излазе, распростиру се на органе за покретање, и зато је само мозак место свесиог осећаја. Кретање и радња' наше утробе и срца. не бива са знањем мозга. Сви делови који се без воље и намере наше крећу, нмају за себе мали мозак (^ап^Ноп), ксјн се из нервних ганглија састоји. Нервпе • су ганглије како по облику тако и микроскопском елементу са свим једнаке мозгу. У неких животиња које немају мозга као : Ашрћуохиз 1апсеоШиз, находимо ове нервне ганглије, које нека делања извршују место мозга (8р1па (ЈогваИз). Код човека находимо највише нервних ганглија у унутрашњости наше утробе, само неколико находимо у близини главе и врата. Због Финоће и нежностп живчаних копчића у мозгу напоменух, да је врло тешко пратити их и на њима радити, док код нервних ганглија са највећом лакоћом можемо то чинити. Ови су органп мали (од прилике као сочиво), неправнлни, простијег су састава од мозга, могу се нашим ножем сећи, и под микроскопом добијамо јасну слику. Ганглије се састоје .из малих округлих ћелица , куглица, које са нервима у непосредном одношају стоје. Нерви излазе из ових куглица, који су опницом спол.а обмотани. Исти одношај налазимо и код мозга. Ове ганглије састављају, као што рекох » мале мозгове «, који се налазе у унутрашњости нашој, н који сами органима унутрашњим управљају без нашег знања. Ако се мождина лиши свести, онда ступају у животно делање ови ганглиони мали мозгови који извесну радњу могу да врше. Ово можемо на сваком човеку доказати. Људи кад спавају лишени су свести своје, јер мозак почива и ништа не ради. Ја разумем апсолутно одмарање мозга само онда, кад људи у спавању нпшта не сањају, кад никакве утиске не примају, кад се ноћу не тржу итд. итд., јер ово је патолошко стање, — први ступањ сомнабулизма. Кад ко спава, а ми се прекрадемо , па га иочнемо перенцетом шашолити по лицу и уву; или ако муха на њега падне, он се брани руком, или лице креће, да би се опростио голицања ; а то све чини без свести, једиом речју, прави автоматичко покретање. То нокретање не врши се са знањем мозга, јер морао би о томе знати кад се пробуди. Ово безвољно кретање 1 »О сомнабулизму« , види мој чланак шгампан у СРпским новипама«, 1 8 79, Писац.

руке и лица, које је спољашњим дражсњсм изазвато и то без знања мозга , налик је на кретање органа наше утробе. Мождина дакле застуаа место нервне ганглије, јер кретање руке десило се само услед мождине. Ово исто виђамо на малој деци чим се роде. Код деце је мозак у будном стању, са свим онакав као што је у човека кад спава. — Дете ј првим месецима изражава радост и плач сасвим случајно, и то на основу спољашње дражи или утиска. Мајке наше имају потпуно право кад кажу детету : »Иди будалице мала, што се смејеш кад ништа незнаш«. Шта више и микроскопом је доказано, да мозак новорођеног детета друкчији је, него што је у човека; јер није још развијен, почем своје развиће достигне мозак тек на неко време после рођења. Како ћемо ово доказати ? Доказаћемо просто примером деце која се без мозга роде. У ових је наказа глава са свим неразвијена , у којој ни мало мозга нема, тек у продуженој ртењачи почиње мождина. Дете је по Розенталовој теорији проживело зато што је у Мо(1пН оћ1оп§аН навалио кисеоник. Дакле драж исте од венозне крви произвео је први такви удисај. Таква деца која су без мозга рођена понашају се са свим подједчако као »здрава деца«. Она се деру кад се купају, на спољне утиске мрдају лицем и обрвама; ваде руке из повоја и т. д., то исто дакле чине што и деца која мозак имају. Но таква деца живе врло кратко време, највише ако преживе два дана после рођев-а. Несавршеност нервне снстеме спречава им да могу даље опстати у животу. Дојити могу али немају оне снаге као обична деца — гутати не могу добро; и у опште сва је радња"органа спречена због недостатака мозга. Првог дана после рођења, почне температура јако да опада, деца постају хладнија и хладнија, и најпосле умру у тогглој соби, и изгледа као да су од укочења умрла. Из овога се дакле види, да је мождина у стању да за неко време кретање производи, али пије у стању за опште одржање тела да дуго послужи. Мождина добкја од мозга заповест, да извесна кретања изврши. Ова заповест не важи само за кратка и незнатна кретања, већ и за дужа; о томе се може сваки како на себи, тако п на опитима код животиња уверити. На нама се уверити можемо кад хоћемо куд да идемо. Прве кораке направимо са намером и знањем, али ако имамо дуже да путујемо , а пут је раван, то више о томе не мислимо: ово даље извршава мождина, готово без знања и воље наше. Неравни и рђави пут зато нас умори не само телесно него и умно, јер морамо непрестано да пазимо на кораке које правимо, морамо дакле место да бирамо где ћемо ногама стати. Из истог узрока уморе се људи умно и телесно који при путовању рамљу. Дужим вежбањем