Prosvetni glasnik

736

лики губитак за науку што је ово дете зарана умрло, на коме би се могао свестраније посматрати у зрелијем добу; а велика је срећа за ону другу главу што је без трупа била, што је дете раније умрло, док још није свесна посоала. Можемо напред замислитњ каку би грозну и очајну судбину она друга глава дочекала, да није дете зарана умрло. Такав човек који само главу има без удова, а овамо види, чује и мирише, али ие може ни један јсдити покрет да изврши; такав човек доиста је сажалења достојан, јер се доиста најнесрећнијим назвати може. Душника, ни органа за говор нема; остављен је само на то, да својим

цртама на лицу изрази све. Једном речи има своју вољу, жељу, али нема коме, нити помоћу чега, да је изрази, већ је упућена на милост и вемилост људи. С главом без тела доказано је на основу посматрања: да је свест са мозгом у живом телу на неки начин саојена, на који? то још не знамо. Природна наука не сме дакаже: „довде је моје а даље не могу.« Што се у прошлости догодило то знамо на основу података и добивених доказа. Шта ће у будуће бити и шта ће се још доказати, то не знамо: то је тајна са 7 печата запечаћена; ми само знамо каква је садашњост. (Наитавиће се)

РС Њ ИСЖЕВНООТ

Најновија немачка књижев (Свр1 2 и г К е Г о г т с1 е 8 6 у т п а з 1 и т 8 а 1 в е 1 п е г 1Ј п 1 V е г з а 1 8 с ћ и 1 е V о п Р г а п 2 8 е 1 а к, А §■ г а т, А1ћгесћ1; 1879. б, 32 8 8. (» К реформи гимназије као опште школе„, од Франца Селака. У Загребу код Албрехта, 1879. год 8. стр. 32). — Писац заступа свом жестином хуманистички правац у гимназијама. Но то није никаква новина. Што се самих реФорма тиче, писац .препоручује најпре прошпрење гимназије тиме, што би се имали завести као неки лицеји са двогодишњим курсом, пзмеђу гимназије и унивевзитета; затим да се укине подела гимназије на вншу и нижу, усљед чега би се могла Физика, природне науке и историја општа само једном учити. У нижим разредима учило би се све зашто је само памћење потребно, а у вишим опет они предмети, за које је нужно размишљавање. У нижим разредима требало би ограничити се у рачуници само на четири проста вида, разломке и метарски сестем, а у главноме из>чавати језике, географију, и цртање; историја бп тек требала да се почно у трећем разреду. У осталом у трећем разреау требало би отпочети и изучавање живих језика, Остали предлози тичу се тога, да треба избегавати често ме. њање учитеља, учебнпке удешавати према ступњу наставе и схваћању ученика; најзад, да се број ученика у једном разреду сведе иа праву меру и пот пуно одреди. По пеки делови ове књижице врло су нејасни. Т 1П п § \УПће1п V о п <1 е т Весћ1е ип(1 \Уе1Нћес1ег 6 у т п а 8 ј а 1 ћ 11 с! и п §. Е 1 п е ра с1а§о§1сће 8 1и сИ е. К 1 §■ а , 8Не<1а 18П, 8 XII. ипс! 88 88. — ( Тилинг Вилхелм. 0 праву и вредности гимназијског образрвања. Једна педагошка сту-

ост о школским питањима гак) дија ; у Риги код Стида 1881 на 8 XII и 88 стр.) Питање које је у наслову књиге истакнуто не претреса се у књизи самој у опште, но с погледом на гимназије балтиских провннцпја немачких. Тамо је сама школска власт кренула питање о ревизији наставног плана, и од тога доба ово се питање врло живо претреса у скупштинама наставника часописима и засебним брошурама. Одвело би нас далеко, ако би хтели улазити у поједипости саме књижице. Довољно ће бити ако приметимо, да иисац заступа гимпазије према реалкама а усљед тога и класичко образовање у свој својој опширности, даље, заступа установу стручних паставника у гимназији са жељом, да се у нижим разредима више предмета даду једном паставнику ; најзад да се учење у гимназијама од 7 и по продужи на 8 година. ВекасМип^еп ићег ипаег с1а88шћез бсћићуезеп Ие1 ри^, Аће1 1881. »г. 8. 56 88. (Посматрања на наше класичко школство. У Липисци код Абела ; на 8. стр. 50). — Непознати писац претреса у 84 одељка који се у неку руку аФоризмима назвати могу , питање о вредности и значају класичких студија, па долази до закључка, да би у гимназијама требало са свим укинути обавезну наставу у грчкоме и латин ■ ском језику. Та се настава наопачке предаје, нити доноси оне плодове и награде, које би биле сразмерне утрошеноме времену на њих. Па и за само универзитетско учење нису потребне класичке студије. У место тога требало би упознати омладину са жпвотом старога века, и поред историјског прегледа литературе и културе старих народа, требало би ђаке упућивати на читање добрих превода из класика. У три