Prosvetni glasnik

738

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

правне а један па историјско-геограФске науке. Посебнв грана наука определнће се касније по наклоности избранога питомца. Од кандидата тражи се : да су српски поданпци православне вере, да су са одличним успехом свршили ма који Факултет наше Велике Школе, да разумеју немачки или француски језик. да су потпунце здрави и осведочено добро! а владања, а да нрсу старији од 28 година. Ко има таку спрему нека се са молбеницом и документима прпјави минпстарству просвете и црквених послова, најдаље до 10, Декембра ове године. III Награда Краља Велгијскога за потпомагање књижевности Његово Величанство, Крал. Белгијски, решењем својим од 14. Децембра 1874. године, одредио је годншњу награду од 25 000 Франака за потпомагање књижевности_ Годипе 1 885 бићс дру^и међународни или мешовпти стечај и награду добнНе том приликом онај који наппше најбоље дело : о аромени средстава и подузе&у мера за аоауларисање географске науке и за усавршавапе изучавања исте у аросветним заводима разних стеаена. Срби нз кнежевнне Србије, који желе учествовати у овом стечају, имају послати своја штампана или руко писна дела белгијском мннистарству унутрипњих дела, и то пре 1 Јануара 1 88 5 године. Рукопис, којн добије награду, мораће се публпиовати у течају годнне , која долази за оном , у којој се награда изла. Решавање о награди повериће се једном изборном суду, који ће наименовати Његово Величанство, краљ Белгнјски. Овај ће суд имати 7 чланова, од којих ће тројица битп Белгијанцп, а четворнца странци разнпх народности. IV Трошкови за подизање женских впших и основних школа у Француској Министар просвете у Француској изнео је пре неког времена предлог пред Скупштину, у коме је тражио, да му се одобри 120 милијуна динара, па да се од те суме 20 милијуна да лицејима и гимназијама, а 100 милијуна махом само основним школама. Ствлр је у овоме: Французн су ради, да што пре подигну што више виших женс.кпх школа у својој земљи, па према томе хоће министар да се свакој оној вароши или сваком опом округу који хоће да оснују девојачку гимназију, да државна иомоћ или да им се може учинити зајам, почем су такве школе махом општинске установе. За то министар и предлаже да се положи касама лицејским и гимназијским 20 милијуна динара, од којпх да се 10 мил. употреби на помоћ, а 10 мил. на зајам. Зачудо је што

се по свима окрузима јако ради на подизању виших девојачких школа. Досада је више од 40 вароши закључило да отвори женске гимназије (колеже); но како у буџету ош нема отворвне суме за то, јер сада скупштина ни на окупу, тако и мнпистар нијо у стању да им да прописану помоћ. Међу тпм је министар науман да од опих 20 милијуна одвоји неку суму и употреби на оправку оиих 8 6 виших течаја, који за девојке сад постоје у окрузима Француским. Другпм делом законског преддо1 а иде се на то, да се 100 милијуна динара уступи основним школама, јер је 1 879 године комисијским путем нађено, да треба 3 50 милијуна динара употребити те поправити стање основне наставе у Француској. Од тог времена издато је до сад 1 50 милијуна, и према томе има се издати још 200 милијуна дмпара. Министар дакле налази да се даље не може чекати, него да се одмах мора издати бар половнна од тих 20'Ј милијуна. поред онпх 150 мил. који су већ утрошени. Он напомпње да ће скоро ступнти у живот закон о школској о^Завези и да се услод тога мора подизати много више школа, а за то треба новаца. V Из Француске 1. Парискп надзорник школски, Жост, припутовао је у Септембру о. год. са 16 Француских пигомаца из учнтељских школа (узевши из сваке школе по једног ђака) по целој јужпој Француској и Швајцарској, како би се питомци што бољо са свО ј Ом земљом упознали. Тај је пут извршен на трошак министарства просвете, које је на ту цољ пздало 6300 дин ра. 2. Од ове школске године неће се више плаћати школарина, која се до сад плаћала у свима Француским, мушким и женским, учитељским школама. За сад постоји у Француској 8 4 учцтељске школе, а до октобра 1 88 4 предвиђено је законом да их буде свега 174. 3. Пре свог рааиласка одобрила је француска скупштина још 2 40 милијуна на оправкс школских зграда. VI Испит зрелости у Париској Сорбони Ове године пало је у париској Сорбони на испиту зрелости 812 слушалаца, а испит је положнло њнх 3 57, Међу овнма који су били те среће те су испит положили, биле су и две девојке и једна је од њих Арапка из Француске насеобпно Мартиника. Испитна комисија није се могла довољно начудити свестраном научном образовању те госпођнц'* црнице. Она говори латииски тако течно, да боље може бити не говоре ни то.шка господа проФесори. Пошто је положила овај испит зрелости, намерна је да се ода на изучавање медицпне.