Prosvetni glasnik

7 50 злписник главног просветног

вету молбеницу и документа г. ЈосиФа Маринковића на оцену: има ли молилац спреме за учитеља музике н нотног певања, или: да ли би му се дозволити могло, да пред стручном комисијом полаже испит из поменуте две вештине Савет, пошто је размотрио приложена документа. нашао је, да г. Јос. Маринковић пма добру спрему за учитеља певања у којој средњој школи. III Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 3. Новембра ов. г. ПБр. 7941. позива Оавет да му да своје мњење : има ли г. Фридрих Брунети потребне спреме за учитеља музике у којој средњој школи. Савет, пошто је размотрио послата документа, нашао је, да г. Фридрих Брунети има врло добру спрему за учитеља музике.

савета и извештаји директора

IV М. Миловук изјављује, да је од чланова одбора који је Савет одредио за израду програма за Реалку једаи узео к себи све што се односи на језике (српски, немачки и француски) и историју, други је прегледао само механику, а за остале гране природних наука изјавио је, да није надлежан, а остала два члана проФесори су Реалке који би могли радити, кад би било још кога који ће прегледати програме природних наука. С тога тражи да се од стране Савета овде како помогне, било да се умоли техни"ки Факултет Велике Школе да нрегледа црограме из осталих грана лриродних наука, било другим којим начином. После кратког претреса Савет, с обзиром на то, да су реалке паралелни заводи с гимназијама, одлучи да се умоли министар нросвете и црквених послова да изволи упутити програме из паставних предмета за реалке оним истим комиснјама које су одређене за гимназије.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА О СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОИА У 1880 81. ШКОИСКОЈ ГОДИНИ

III ИЗВЕШТАЈ о стању параћинске гимназијске реалке Господиму мииистру просвете и цр^вених пос-лова На осиову расииса госиодина министра од 17 Маја нр. год. ПБр. 2273, част ми је подпети г. министру извештај о цедокуином стању параћинске гимназијске реалке. У намери , да на сва питања, која је поменути расинс обухватио, што потнуније одговорим, држаћу се у овоме и.звештају онога реда, којим и питања у реченом распису. 1. Сви су предметн предавани у границама наставнога пдана а по програмима, које је прегдедао наставнички савет у почетку школске године. 2. Немачки језик свршен је у I разреду у Фебруару, а остади предметп свршени су у месецу Аирилу. После тога, наставници су понављали своје предмете, нонуљујући празнине, које су дотле приметпли, а по потреби и времену и ширили круг у иоједпним деловима ранијег предавања. 8. Наставнички савет није се бавио ни једним општим или специјалним питањем о настави, па да је о њему донео како решење; али је у наставничком друштву било говора о разним наставним и васпитним питањима. 4. Ђацп се пису жалили на тешкоће предмета, али се је могло опазити да им је Земљопис најтежи,

а Црквена Историја најлакши нредмет. Земљонис им је , по свој нрилици , тежак са разних имена месга, река, језера — имена, која су њиховом уху са свим страна. Сама природа нредмета, својим механичким нритиском на дечије памћење, чини врло велику тешкоћу. Да би им се колико толико помогло, ваљало би садању ручну књигу „Драгашевића" заменути којом бољом. Црквена Историја најлакша је деци с тога, што је исиреплетена самим нричама . а причу деца најрадије слушају. 5. Сви су предмети предавани по ручним школским књигама. Српски језик предаван је по „граматици" Ст. Новаковића. Немачки по „Трауту." Наука хришћанска по пронисаној црквеној историји у I разреду; а у II Катихизис по ст. издању. Рачуница по „Мочнику"; Јестаственица по „Покорном," од Ј. Пецића, а Земл>опис по „Драгашевићу." Земљопкс је у I разреду диктиран у 12 табака, по „М. Зечевићу." 6. Из српског и немачког језика и рачуна било је но 2 задатка педељно. Наставници су те задатке код својих кућа исправљали, обичпо црвеним мастилом, па их тако поправљене враћали ученицима. Ако ли је већина врло много погрешака учинила, онда су наставници, поред поправљених задатака, изводилп понајслабијег, те с њим у школи решавали исти задатак. Сем тога начина иснрављања, наставници су давали ученицима задатке да један другоме на часу поправи а наставници су тај њихов рад надгледали.