Prosvetni glasnik

802

зан.е мозга (а још ако се који рђаво храни) проузрокује да сиваста супстанција побледи, њена се дебљина у пола вромени и опадне, те тако на том месту при отвору мозга на лешини нађемо водњикаву и влажну течност. Вода дакле попуни место ишчезиуте супстанције. Постепеним ишчезавањем и трошењем сиве супстанције, опада и мишљење, и наступи умор, нејасност, глупост па и лудило. Таквих жало-

сних примера имамо доста на људима, који су се прекомерно умно занимали. Сетимо се песника Хелдерина и Ленауа, као и музичара Шумана. Људи који се рђаво хране, губе сивасту супстанцију, а њеним губљењем опада и мишљење. Мозак треба гајити и иеговати као и сваки други орган.

У М Н 0 В А С 0 у^ерберта (нАСТАБАК ИЗ Истинским васпитањем може се занимати само нрави филозоф . Ади расудите сами, чему се можемо надати од увођења фпдозофског метода! Еод нашег сдабог психолошког знања и поред потпуног незнања наших учитеља у том погдеду, каква успеха може имати система, чија је основа психодогија? Разочарање је произашдо отуд, што су принципп Песталоција биди помешани с Формама, у којима су били остваривани. Услед тога, што поједипи планови нису задовољили очекивања, изгубида је кредит и доктрина, сједињена с њима : нико се није потрудио да испита, да ли су ти планови сагласни с доктри ном. Пошто људи обично суде не по апстракцпјама, већ но конкретности, то је и теорија, због лоше иримене, била осуђена. Исто би то било да су ирви безуспешни покушаји, да се построји парна машина, примљени за доказ, да пара никако не може ни бити употребљена као покретна снага. Ваља непресгаио имати на уму, да Песталоције, ма да је имао право односно својих основних идеја , могао је не имати право у свима применама својих идеја. Песталоције, — као што о њему говоре чак и његови поштоваоци био је човек једиостране природе, човек код кога је више бидо тренутне проницљивостп но систематичке мисли. Онјепрви пут имао успеха у Станцу, када код себенитије имао књиганити других каквих средстава обичног учења , и када је „једини предмет његове пажње било да дозна, каква су знања била иотребна његовој деци, и како се ново знање најбоље мо?ке да сједини са знањем које се већ има." За своју снагу он понајвише има да бдагодари не мирно-смишљеном пдану култивисања, већ дубокој способности саосе*) Непажњом пређагањег коректора загубио се био овај рукопис, те је преводилац умољен да па пово изради оно што је још нештамиапо остадо. Ур.

П И Т А Њ Е ј^ПЕНСЕРА ВЕТЕ СВЕСКЕ*) ћања, које му је давало јасан и жив нојам о дечијим потребама и тежњама. Њему је недостајадо вештине да логички разради истине , до којих је, од времена на време, долазио на тај начин ; и у том односу он је много оставио својим помоћницима Кризу, Тоблеју, Вусу, Нидереру и Шмиту. Због тога се у појединостима његових сопствеиих планова, и плапова што су их склапалн његови помоћницп налази много незрелог и несмисленог. У својој системи дечије собе , или у „Руководству за матере", он почиње прегледом и пребројавањем разних дедова тела, за тим одређује њиов међусобни положај, и на послетку — њиову свезу ; да све ово није сагласно са почетним ступњима умнога развијања — није мучно доказати. Његов процес обучавања матерњем језику, путем Формалних упражњавања у значењу речи и у састављању иериода са свим је некористан, и води само губитку времена, труда и задовољства учениковог. Задаци из геограФије , што их је предложио, са свпм нису песталоцијевски. Често тамо где су његови пданови у суштини својој здрави, они или нису потнуни иди су искварени каквим уметнутим остацима старе системе. По томе , безусдовно усвајајући опште доктрине Песталоцијеве, ми опет за то тврдимо, да не разборита примена појединости његовог метода може много зла да донесе. Људи вазда показују склоност да каноназирају Форме и спољашњост, која спроводи велике истине, што су им завегатане ; они укдањају свој ум пред пророком, и сваку његову реч усвајају као безусловну истину; они вазда у одећи идеје гледе саму идеју. Стогајенужно нарочито нагласити разлику међ основним принципима песталоцијевске системе, и међ средствима, што су предложена ча њиову примену, јер док је једно нотпуно основано, дотле друго ништа друго није, већ