Prosvetni glasnik

1'АЗРЕ ШЕЊЛ НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА И ЗАПИСНИК ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕ'1'А

Разрешења од дужности наставника основних школа Антом г. министра иросвете и црквених иослова. разрешени су : Уокругуврањском: | У округу нишко м: Г. Станко ЈовановиК, учитељ основне школе при- Г. Димитрије СтојановиК, учитељ основне школе бојске, '21. Повембра о. г. габровачке, "6. Новембра о. г., по молби.

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК 1,ХХУШ 23. Новембра 1881. у Београду Били оу : потпредседник Ј. Пецић, редовнп чланови: IIСрећковпћ; арх. Дучић; арх. Неотор; Др. Л. Докић; Ов. Милосављевић ; др. Ј. Валента, и Јр. В. Бакић. Ванредни чланови: Ј. Туроман, Св Николајевпћ, С. Вуловић, Љ. Ковачевић, Бор. То* доровић , В. Карпћ, А. Николић, др. Л. Лазаревић и Ђ. Тешић. Чривременп деловођа Стев. Д. Поповић. Помоћник деловође Владимир Карић. I Прочита се- записник 77. састанка. Савет усваја. II Потпредседник износи на дневни ред » Предлог закона о основним школама Напоменувши да у старом закону о основним школама, који је важио скоро 20 година, има доста празнина, које се попуњују новим законом, обраћа пажњу на главније добити новога закона. Те су добити у овоме : 1. проширује се оквир наставним предметима, који је по старом закону био доста скучен; 2. подижу се знатно године учења од 3 на 1>; тиме се ујемчава знање које даје основна школа, особито увођењем виших и продужних школа; 3. одређен је ближе ноложај учитеља и односи школе у општини, дакле са свим нова организадија школских опгатина ; 4. већа се пажн.а поклања женским школама и њиховом васпитању и 5. боље је уређен и школски надзор, него до сад, ма да у том погледу још није погођеи најпрактичнијн пут. Позива чланове, да ако ко жели поведе начелну дебату о овом предлогу, а ако не, да се пређе на иретрес појединих тачака. Св. НиколајевиК није за то, да се води дебата у начелу, него предлаже да се пређе одмах на поједине тачке, па тако да се уноси по нешто, ако је што превиђено у предлогу. После тога Савет одлучи, да се пређе на претрес цојединих тачака.

Арх. Дучић предлаже, да се реши, који ће се предлог министарски или одборски, узети за основу дебате и изјављује, да треба узети министарски предлог, а уза њ- обзирати се на примедбе одборске. 'Др. Бакић предлаже, да се за основу дебате узме одборски предлог, јер је то ред ког се у опште у парламентима држе. Се, Николајевић напомиње, да је ред, да се министарски предлог узме у претрес, јер је то главно, а одбор је само узгред по нешто изменио. Арх. Дучић понавља свој предлог, наводећи да је баш у парламентима обичај, да се тако ради, и да одборско мњење иде уз предлог. А. Николић такође је за предлог Дучићев, јер ни један предлог још није примљен. Ј. Пецић такође је за министарски предлог, јер одборски не може се узети за основу већ ни по томе, што није целокупан, већ само измене и допуне појединих тачака. После тога Савет одлучи, да се мпнистарскн предлог узме за основу дебате.

Прелази се на Члан 1. Пошто се прочита редакција по предлогу и одборска измена, узе реч Ј. ПециК и изјави, да је треба усвојити онако, како је у министарском предлогу, јер је прецизнија и тачнија но одборска, нити се закони пишу онако као што је у одборском предлогу стилизовано. Св. Никол&јевиК находи, да је умесна измена одборска, само се може краће удесити, а по предлогу министровом схваћен је задатак основне школе једнострано. П. СреКковиД, налази, да није добар ни један ни други предлог. У предлогу се вели, да школа »шири по народу опште основе знања и т. д.» Како ће да