Prosvetni glasnik

852

велешке о просвети и школама

чим само престпне лриморававе од страве родвтеља и учвтеља. А кад је задобвјаве знааа прнЈатно, тада се лојављује тежаа, да се самообразовање нродужи и ношто се стресе са себе нрах школски. Те су последице неонходне. Докле закони духовног света остану ови исти, докле човек буде осећао одвратност ирема стварима и местима, с којима су сједињене непријатне усиомене, и докле буде волео оно, што му напомиље ирошла уживања, дотле ће мучне лекције бити узрок одвратности ирема знању, з^пријатни задатии — узрокљубави према њему Људи, који су у детињству добијали знање у сблику досадних лекдија, сједињених с те-

шким казнама, — људи, које никад нису навикавали на самостална истраживања, мучно да ће се и доцније занимати науком; они пак, који су задобијали знање у неговој природној Форми и у своје време, који памте Факта не само с тога, што су они занимљиви сами но себи, већ и с тога, што су с њима сједињене успомене о толиким срећним успесима, такви ће људи, вероватно, целог живота свог продужити оно самообразовање што су га у младости започели. Р. с.

БЕЛЕШКЕ 0 ПРООЕЕТЖ И ШКОЛАМА

I Учитељске плахе у Далмадији Као што читамо у » НгуаШсот №Не1ји« овако стоји у Далмацији с платама учитељским : Најмања је плата Јчитељска преко 1000 динара (т. ј. 500 Форината) у првим школским „котарима,« преко 900 динара (т. ј. 4 50 Фор.) у другим школским котарима, и преко 700 дин., (т. ј. 350 Фор.) у трећим котарима. Учитељима грађанских (виших осповних) школа плата без разлике износи 650 Фор. (преко 1300 динара). »Подучитељи« имају плате: 350 , 320 и 300 Фор. У I класу спадају места у којима су окружне власти, а остала места подељује у класе и »котаре« »земаљско школско веће.« Осим овога управитељи грађанских школа имају додатка преко 400 динара (200 ФОр.) а управитељи осталнх основних школа 200 и 120 дин., (100 и 60 Фор.). Сваки управитељ има бесплатан стан или накнаду за то која у Задру износи 40°| о , у местнма I и II класе 20°/ о , а у местима III класе 1 5°ј 0 годншње плате. Осталн учитељи и подучитељи немају право на бесплатан стан. II Врој деце у основннм школама у Француској Пређашњи министар просвете у Фракцуској, Жил Фери, хтео је да стави у буџету министарства просвете суму која би му била потребна, да се свој деци у Француској која иду у основне школе бесплатно дају из државне касе све школске књиге, потребни материјал писаћи итд. Том приликом нашло се, да да данас походе основну школу 4 700 000 деце Француске. Како би се на свако дете морало на годину трошити од прилике по 5 динара, то би према гор-

њем броју деце требало годишње преко 23 мплијуна динара. Шел Фери поплаши се од тако грдне цифре и не смеде тај издатак у буџет ставити. Једне школске новине, по којима ово саопштавамо, примећују овом приликом ово : У светом писму пише, да онима, који су здрави не треба лекар, него онима који су болесни. Кад би се ово применило на набавку дечијих потребица школских, т. ј. кад би се из горн ег броја изоставила деца богатих и имућних родитеља, па постарало само за децу доиста сиромашну, онда би се и она сума од 23 милијуна знатно смањила н сиротињи би било знатно поможено. (>-,В. В1.«) III II з Енглеске По плавој књпзи коју издаје влада енглсска било је прошле (1880.) године у Енглеској и Валесу 7 73У 89 3 деце која би требало да иду у школу, али школу је походило само 3 89 5 284. Учитеља, које исиитаних које и онаквих који још испит нису положили, има свега 717 71. Плата је учитељска различна како се где општине, цркве и ириватни људи одзивају по својој драгој вољи својој дужности ирема школи, јер у Енглеској многе се школе издржавају једино од добровољних прилога које дају цркве и приватни људи. Тако има учитеља који добијају више од 7000 динара плате, а учитељака с 4800 динара, па од те цифре иде на ниже чак до 1200 динара за учитеља и до 1000 динара за учитељке. У Шотској има 1 137 543 за школу дорасле децу, а у школу је ишло поменуте године 534 428. Учитеља има 10 536. Плата им је између 1600 и 7200 и више динара. • (»Б. В1.«)

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРНЈЕ.

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК СТЕВАН Д. ПоИОВИЋ.