Prosvetni glasnik

ИОТОРИЈА

ВЕОГРАДА

895

нринц Јевђеније био је у томе боју рањен. Аустријска војска задоби 130 топова, много хиљада ђулади и бомби, а принц Јевђеније задоби везиров шатор. Турска војска, која је била у граду, гледала је каква се несрећа догоди везировој војсцн, али није изишла из града да јој номогне. Сутра дан принц Јевђеније иоручн паши у граду, да. се преда и запрети му, да неће ником живот опростити, ако морадне град силом отети. Иаша се најнре није хтео предати, али кад га војска ноче молити, па поче и претити да ће се сама предати, онда и паша пемаде куда, већ пристаде да се преда. Принц Јевђеније лено испрати турску војску, а са својом војском уђе у град Кад се рашчуло, да је Јевђеније са свим потукао турску војску и отео Београд, све се живо (цела западна Јевроиа која је стрепила од Турака) обрадова. Јевђенија су хвалили и славили на све стране У Бечу му салише медаљу па којој је био љегов лик п наоколо написане речи о његовој храбрости. Принц Јевђепије проведе у Београду месец и по дана и за то време ноправи н уреди варош и град. За тим постави старешину над војском у граду па оде из Београда. 1 ) 8. Турци онет узимају Београд (год 1739). Ја сам вам казао , како је Београд згодио место за трговину и за одбрану од ненријатеља. С тога кад он западне у руке Турцима, Аустријанци су гледали да га новрате, а кад га Аустријаицн отму, Турци су гледали да га иоврате у своје руке. Тако се око Београда проливала грдна људска крв. Није иротекло више од 22 1'одине од како је иринц Јевђеније отео Београд, а већ се Аустрија заратила са Турцима, и Турци се сад сиремаху да отму Београд. Старешина аустријске војске маушал Валис мишљаше да недаТурцима ни прилазити Београду, па с тога похита са својом војском пред Турке и сусрете се с њима код Гроцке (иет сахата низ Дунав од Београда). Ту се отночне крвава битка (23. Јула), која је трајала од сванућа до мрклог мрака. У томе боју изгибе неколике хиљаде (60о0) Аустријанаца а још г.ише Турака За тим аустријска војска измаче Београду , а за њима нођоше и Турци. Маршал Балис држећи, да ће Турци прећи на опу страну Дунава, остави шанчеве код Београда и нређе на ону страну Дунава , да дочека Турке, који су прешли Дунав н н./1.ачкали аустријске земље (но Банату). Чим Турци оиазише да је маршал Балис нрешао Дунав, везир, који је остао са ове стране Дунава са турском војском, похита те заузе шанчеве код Београда. Пош го се Турци спремише , они отпочеше нуцати на град из |) Војн. Ист. Београда стр, 19»

топова. Аустријска војска . која се тада налазила у граду борила се јуначки са Турцима и јуначки одбијала јурише турске на град, при којима је изгинуло доста Турака. Тако је трајало чптавих 25 дана и град се одржа јуначки. За то време маршал Балис похита те иропусти нешто војске у град а нешто војске разреди поред Саве. На острову у Дунаву Аустријанци су били направили једну кулу, да одатле бране град. Турци (24. Августа) јурише па ту кулу, али не могоше ништа учинити, него само узалуд изгубише доста војника. Три дана јуришали су тако на ту кулу и сваки пут изгубили су доста војиика, а нису могли ништа учшшти. Најпосле се отпочну договарати о миру. Аустријанцима је била голема невоља, јер се код њих куга нојавила, на су се бојали , да им војска од куге не помре, па с тога су и морали тражнти мир. Иосле дужег уговарања, Аустријанци пристану да Турцима даду Београд (и још нека места, као: Шабац, Оршаву и т. д.) али само да се норуше зидови града. Тако Аустријапци опет изгубише Београд око кога су толико крви пролили, и он паде у руке Турцима. Куга, која је почела сатирати народ у Аустрији, наморала је Аустријанце, да такав мир нанраве и да Турцима уступе Београд. Али мир, којп су Аустријанци са Турцима паправнли, трајао је свега 49 година (до 1788 год.). Аустријски цар знао је, да ће Турци увек моћи лако прелазити Дупав и Саву и нанадати на његове земље, док је у њиховим рукама Београд. С тога, чим се десила нрилика, Аустријанци се заваде са Турцима. (Године 1788 Турци зарате са руском царицом Катарином 11. Аустријски цар Ј осиф II посредовао је да се направи мир између Руса и Турака. Кад не могаше издејствовати мпр, он као савезник руске царице објави Турцима рат). Један део аустријске војске похита у Србнју (иБосну и на јуриш отегне Шабац). Али Београд пе могоше опсести с тогз , што Турци беху прешли у Аустрију, на су пљачкали и палили што су год нашли. Кад Турке одбише из Аустрије, онда маршал Лаудан , са големом војском (од осамдесет хиљада) пређе Саву и Дунав и оисе/.не Београд са свију страна. Септембра 18 отпоче осипати ватру из топова са свију страна. За тим маршалу Лаудону стиже у номоћјош један ђенерал (Клерфе) са својом војском и отночела се жестока борба. Пуцање на варош трајало је неколико дапа п бомбе почеше нринаљивати куће, тако, да грађани морадоше бегати. На неколико места топовска ђулад испроваљиваше зид око вароши и 30, Септембра маршал ./1аудан нареди, да се јуриша на варош. У томе јуришу аусгријска војска нродре у варош | и отпоче се бој са Турцима и но самим кућама, на 112*