Prosvetni glasnik

908

лику. Додаци подмету: атрибути и апозиције. Додаци прироку. Сложена реченица. Главна и споредна. Скраћивање простих и сложених реченица. III Правоиис. Дуги слогови, обележени и необележени. Оштри слогови, обележени удвојеним сугласницима и необележени. IV Читанка : српска и немачка. Превођење читавих чланака (описа, приповедака итд.) са српског на немачки (усмено и писмено) и с немачког на српски (махом усмено]. Граматичка анализа чланака на немачком језику. Прим. Избор књиге за учење синтаксе и правописа оставља се за сада наставницима. Од читанака ручне су књиге : Сраска читанка II и III књига од Св. Вуловића и Прва немачка читанка од Ј. Мајснера. шести разред I Синтакса. Разне врсте споредних реченица. Свођење њихово на делове просте реченице. Независне и зависне сложене реченице. Скраћивање сложених реченица. Периоди. 0 реду речи. II Правоиис. Самогласпици : дуги и кратки. Њихов изговор. Двогласници. Сугласници : прости и удвојени. Њихов изговор и њихово разликовање од других сличних суглаеника. Употреба великих слова. Дељење речи на слогове. 0 интерпункцији и другим знацима. III Читање и иисање. Превођење читавих чланака (прича, описа, писама и др.) са српског на немачки (усмено и писмено) и с немачког на српски (понајвише усмено). Нарочита се пажња обраћа да превод иде течно и доста брзо. Израда омањих самосталних састава, као : писама, описа и др. на немачком језику (писмено). — Граматичка анализа. Прим. Избор књиге за синтаксу и правопис као и за V разред. Превођење са српског на немачки по читанкама Св. Вуловића, а с немачког на српски по читанкама од ОИо 1^апде-<а или од Мошг1- а. седми разред 1 Појачана граматичка анализа. Објашњавање садржине чланака који се читају, пропитивање и одговарање, по могућности, на немачком језику. II Превођење већих читаначких чланака са српског и немачког текста. Израда разноврсних самосталних сасгава на немачком језику. Прим. Српске читанке од Св. Вуловића а немачке од ОИо ^апде-а или МогаН- а. При избору нецачких ^итаначких чланака пази се да буду за-

ступљени класички немачки писци, као : Гете, Шилер, Лесинг, Жан-Пол, Хердер, Клошнток, Виланд и други. VI ПРОГРАМ ИЗ ЗЕМЉОПИСА С КОЗМОГРАФИЈОМ i разред П р и с т у п 1. Шта је Земљопис а на што је. 2. Деоба Земљониса: звездонисни (астрономски), топски, физични и нолитични Земљопис. Топсд;и вем^ЕзОпис I Најнотребнија претходна знања, зараднахођења на картама 1. Видик (хоризонат) и његова равнина. 2. Стране света. 3. Мере за дужину и површину. 4. Глоб, карте или мапе. 5. Размер и размерник карата. 6. Земљописна дужина и ширина. 7. Повратници, поларници, појаси земљини. II Детимични нреглед новршине зез1љине 1. Подела у опште и имена делова (вода и копно; острва ; континенти: источни, јужни и западни, стари и нови свет; Аустралија, Америка, АФрика, Азија и Јевропа; окејани: сев. ледени, јуж. ледени, атлански, инђијски и велики окејан). 2. Границе, крајне тачке (земљописна ширина и дужина) и величина Аустралије. 3. Границе, крајње тачке, величина Америке. 4. Границе, крајње тачке и величина АФрике. 5. Границе, крајње тачке и величина Азије. 6. Границе, крајње тачке и величина Јевропе. 7. Границе и величина окејана: с. леденог, ј. леденог, инђијског, атланског и великог. III Опширнији преглед површине земљине А. Разити облик (хоризонатни облик). (Простирање у ширину и у дужину, облик трупа и чланова и њихов међусобни одношај по величини, развијће обала и положај острва према континенту коме припадају). 1. Претходоа знања (обала, полуострво, језик, море, залив, лука, пристаниште; земљоуз, мороуз, канал; гране и труп копна). 2. Разити облик Аусгралије. 3. Разити облик Америке. 4. Разити облик Африке. 5. Разити облик Азије. 6. Разити облик Јевропе. 7. Упоредни преглед досадањега.