Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

поправља. Исто тако онде где се каже, »за неиослу ■ шност властима « треба да се каже за нсиослушност шнолсним властима, јер је то одређеније, а за пепослушност другим властима, казни се ио другим законима. Ј. Пецић налази, да се учитељски сталеж хоће да изолише осим свију осталих, но то не иде ; и учитељ мора се казнити нпр. кад неће да предстане власти, да му се саопшти нека наредба итд. Арх. Дучић и у овом питању слаже се с г. Николајевићем, само налази, да овде треба ићи још мало даље тј. са свим изоставити речи »за неиослушност властима « почем се то разуме само по себи. Известилац усваја измене, које је предложио г. Николајевић. ГТосле тога Савет одлучи с 8 противу 3 гласа, да се члан 6 Х . усвоји по одборском предлогу заједно с изменом г. Николајевића. Прелази се на Члан 69. по министарском предлогу и одборској измени. После кратког међусобног обавештења, Савет одлучи да се овај члан усвоји по одборској измени.

Прелази се на Члан 70. Иавестилац изјављује да је одбор нашао да тај члан треба изоставити из разлога што у члану 68. и 69. има избројано доста узрока из којих се учитељи могу отпустити из службе и што тога ради није нужно да се отпуштају и за две слабе оцене, које дају разни људи, који се врло често мењају. Арх. Дучић налази да овај члан нема смисла, јер су у једном од претходних параграФа побројане казне и кривице учитељеве. И бољем учитељу може се лако десити да му деца једне или друге године не положе добар испит, па зар зато да се кривица баци на учитеља? Овај је члан неправедан и за то га треба изоставити. Св. Нинолајевић налази, да би било управо драконски отпустити из службе учитеља који је добио само две слабе оцене а ^дотле имао нпр. све само тројке. Ј. Туроман налази да је крива она испитна комисија која је пустила оног учитеља који би три пут једно за другим добио слабу оцену. Љ. КовачевиА примећује, да би строго било кад би се учитељи за две слабе оцене отпуштали из служое, јер има учитеља који се баш озбиљно труде, али немају умешности и спреме за то; кад се уз то узме на ум, да се мењају и надзорници, међу којима има и врло младих, без већег искуства, онда је ова строгост још увиђавнија. Зато треба усвојити већи рок нпр. три године, јер је ту већа гаранција.

Св. Нинолајевић држи да је доста што слаб учитељ има мињу плату и да би закон био варварски, кад би га зг слаб успех терао из службе. Ј. ПециК налази, да је »варварство« у томе, кад се неко награђује за нерад и кад му се чини све а овамо се не тражи од њега никаква одговорност за његов рад. П. Срећновић мисли да по члану 69. неће моћи на дуже време остати у учитељству ни један учитељ који немарно врши своју дужност. Др. Валента предлаже да ова мера треба да остане само донде, докле има привремених учитеља и да не важи зл оне који су свршили учитељску школу. Известилац мисли да би се на место овог члана могло додати у члапу 68. само још оволико »за неусиех у школсном раду.ч После тога, Савет одлучи с 9 противу 2 гласа да не усвоји члан 70 ио министарском предлогу, а са 6 противу 5 гласова усваја одборско мњење да се овај члан укине.

Прелази се на Члан 71. по министарском предлогу и одборској измени. П. Срепновић предлаже да се избрише премештај за казну, јер није за то да неваљао учитељ иде у други крај, где ће такав исти бити. Савет усваја члан 71. по одборској измени. Прелази се на Члан 72.. по министарском предлогу и одборској измени. После подужег међусобног обавештења, Савет одлучи с 10 противу 1 гласа, да се овај члан усвоји по одборској измени.

САСТАНАК ХСШ 2. Јануара 1882. год. у Београду Биди су: председник др. Ј. Паичић и потпредседиик Ј. Педић. Редовни чланови: П. Срећковић, арх. Дучић, арх. Нестор др. Л. Докић, Св. Мидосављевић, др. Ј. Вадента, М. Миловук и др В. Бакић. Ванредни чданови: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Вд. Карић, Љ. Ковачевић, Б. Тодоровић, А. Никодић и др. Л. Лазаревић. Привремени деловођа: Стеван Д. Поповић. Помоћник деловође: Влад. Карић. I Прочита се протокол 92. састанка. Савет усваја.