Prosvetni glasnik

1*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

3

теља, а близу 1700 учитеља , ако би се усвојило по 60 ђака. Ни један ни други број не може се добавити за 9 година, колико је остављено рока за остварење поменуте полуобавезне наставе школске. И тако кад не може нешто бити, онда ваља рачунати с оним што се може остварити , а то је по 0 ђака највише на једног учитеља , тим ире , што ће толико доћи само на варошке учитеље-који раде у једном разреду , а по селима где год буде 6 разреда, биће по ономе што је усвојено најмање 2 учитеља, макар и не било више од 40 ђака у свих 6 разреда Иначе признаје, да је за учитеља и децу новољније оно што предлажу г.г. Докић и Николић , а још боље оно што је тражио данашњи министар просвете у Француској, Павле Бер, који је пре него што је постао министар говорио да учитељ не треба да учи више од 20—30 ђака. Питање је само, хоће ли сад као министар то моћи остварити. А. НиколиК одговара, да се не би постигао повољан ресултат, ако би се пазило на бројеве који се овде износе. Питање је овде главно у томе : може ли се радити с оволиким бројем ђака колико се овде предлаже. Нема сумње да не може. Кад то стоји, и кад се зна даље да за максимум од 60 ђака немамо учитеља, онда треба да отварамо више учитељских школа, како би за 10 година имали онолико учитеља колико нам треба. Кад се зна, да се с 80 ђака не може радити, онда утврдимо 60 као највећи број тако, да се одмах отварају паралелни разреди чим се пређе тај број. Број 60 који се предлаже има остати само за један разред, а 40, ако има више разреда. Др. Ј. Валента напомиње, да би у школу ишло 42000 деце , ако се узме по 60 ђака на 700 школа. Међу тим ако би се усвојило по 80, изишло би да би у школу ишло 56000 деце. То значи , да би ишло у школу све листом, јер годишњи прираштај у нас не износи више од 6 5000, а од овога броја треба одузети 5°/ 0 што умире. Ако бисмо даље узели на 700 школа све по 4 учитеља, изишло би да нам треба 2800 учитеља, а по 60 ђака чини 168000 деце, што у нас нема. У осталом за 10 годнна могу две учитељске школе дати 1000 учитеља, јер ове године примљеноје око 100ђака које у београдску које у нишку учитељску школу. И тако с мирном савешћу може се усвојити 60 ђака за један, а 40 за више разреда. П. СреЦковиА пита се, да ли један учитељ може учити 80 ђака, и налази , да не може како ваља ни 60 ; но према нашим приликама морамо се задовољити с тим бројем, тако, да се отвара парлалелни рвзред чим један пређе преко тог броја. Др. Ј Панчић противан је овом члану из хигијенских разлога, као и с обзиром на оно што постоје извесна саветска правила, у којима је тај број на 60

сведен. И он је дакле за то, дабО ђака буде у једном а 40 у више разреда. После тога, Савет одлучи с 12 противу 1 гласа, да се не усвоји 47. члан по министарском предлогу. Ј. Пецић тражи да се забележи, да је он за овај члан гласао. Затим Савет усвоји измене које је одбор у овом члану учинио. Председник ставља на гласање предлог др. Л. Докића, да у једном разреду не сме бити више од 60, а у више разреда не више од 4 0 ученика, и Савет усваја тај предлог с 10 противу 3 гласа.

Прелази се на Члан 48. по министарском предлогу и одборској измени. Савет усваја тај члан по министарском предлогу. Прелази ђе на Члан 49. по министарском предлогу и одборској измени. Савет усваја тај члан по министарском предлогу.

Прелази се на Члан 50. по министарском предлогу и одборској измени. Савет усваја тај члан по министарком предлогу с изоставком речи Ђцелу нижу или вишу.«

Прелази се на четврти одељак : Учитељ или учитељка Узима се у претрес Члан 49. одборских измена. Ст. Д. ПоиовиК, у место известиоца , објашњава потребу овог члана, како би се знало , где се спремају они који желе постати учитељи, као и то, да се учитељске школе могу отварати према потребама основних школа којих ће временом бивати све више. Оваква наређења налазе се у законима и других јевропских земаља. Свет. Милосављевић мисли, да то не долази у овај закон, јер овде се претреса закон о основним школама, а оно што тражи Поповић, долази у закон о учитељским школама. Овде је доста да се само каже : ко може бити учитељ основне школе. Ар. Нестор примећује , да саме учитељске школе не могу још за дуго давати потребни број учитеља, већ ће се узимати и из Богословије , гимназије, па и Велике Школе. Иначе је желети да то буде, само за сад не може бити ; и за то је овај члан излишан. Ст. Д ПоаовиК остаје при свом првом објашњењу, ј и наводи, да би добро било осигурати овим законом