Prosvetni glasnik

84

НАУЧНА ХРОНИКА

Дакле поред свију других сличности нађосмо да ( може бити сличности у нојави и развићу живота. Ко како се живот тамо доцније јанио, но код нас да ли је процес развића достигао исти ступањ код нас ?? То остаје да реши будућност. Пре него што завршимо, да учинимо и овде оно што смо учинили говорећи о Меркуру. Сакупимо све сличности и разлике између Венере и земље у једно :

Година траје .... Дан и ноћ траје Венериних дана у години има . Годишња времена . АтмосФера

224 дана наша или од прилике 7 месеци и 1Б дана. 23 сата, 21 мин 24 сек. 231. већма се разликују међу собом. састављена из истих гасова као и наша, само је гушћа.

Средња температура . Густина магерије . Тежина на површини Величина планете .

Обим Венере ГеограФија

ОрограФија Пречник сунца који се види са Венере

скоро као наша мало мања но код нас = = 0-905. мало мања но код нас = = 0-864 скоро равна земљи; преч ник = 0'Уј4 или 12 000 километара. 38 000 километара. мора се протежу махом дуж екватора. Брда су виша од наших. за трећииу већи од оног који ми видимо.

Л Р

ТАНОЈЕВИЋ.

БЕхЛЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И Ш^ОхЛАМА

I Иредлог закона о основним школама поднееен Народној Скушнтиви 25. пр. м. прочитан је у Народној Скупштини указ Његовог Височанотва, којим се овлашћује г. министар просвете и црквених послова, да поднесе предлог закона о основним школама. Тај је предлог упућен Законодавном Одбору и кад се тамо претресе иаићи ће пред Народно Предсгавништво. У своје време јавићемо за измене које у њему буду учињене, а читаоцима овог листа познат је тај предлог довољно. II 'Гемати Велике Школе и који еу их израдили О свето-савској светковини ове годлне у Великој Школи говорио ;је г. Дим. Нешић, ректор, о „важности математике." Његову беседу донели смо целу у првој свесци. Сад имамо да забележимо ово : Ове школске године дани су били ови темати : а, За правни факултет : О наследном ираву, где је имало да се каже о историјском развоју идеје о наслед-

ном ираву, — о законодавствима старијих и новијих народа, — о иринцииима, на којима иочива ираво наслеђа у на с ио грађанском законику, — о томе, да ли иринциии одговарају духу нашег народа, — који би били бољи и ио чему и т. д. б, За историјско-филодошки одсек две теме : једна о економском значају и задатку еснафских устројстава и занатлијских удружења нарочно са иогледом на наше ирилике и иотребе, — а друга о баснама Крилова и значају њихову у историји руске књижевности а уз то и о уиоређењу тих Криловљевих басана са Лесинговим, Лафонтеновим и Доситијевим. в, За нриродно-математични одсек теме: прво да се систематички биље и рашАе, што састављају флору Тоичидера, у извесним границама обележе, — а друго биље и рашће те флоре иоређати у извесне груие, ка ир. казати, које су од тих биљака корисне, које за лек, које су отровне, које за јело и т. д. г, За технички факултет тема : о моменту лењивости равних иовршина и о средишту хидростатичког иритиска на равне иовршине, где треба: ирво да се аналитичким иутем иокажу сви закони о моменту лењивости, — друго да се изведу све графичне и оиитне методе