Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ О 11Р0СВЕТИ И ШКОЛАМЛ II ПРОСВЕТНД1 ДОБРОТВОРИ

румуноке 20 4 953, словачке 253 942, српоке 36 850, хрватске 25 83 6, русинске 43 2 42. Од поменутих 1 5 824 основне шкоде предава .,10 се у 7 3 42 шкоде (у 145 школа више но год. 1 87 9.), на маџароком језику ; у 27 57 (у 92 мање) на румунском ; у 17 16 (у 121 мање) на словачком ; у 245 (у 35 мање) на српоком; у 68 (у 2 више) на хрватском; у 913 на маџароко-немачком, у 39 4 на румунско-маџароком, у 5 97 на словачко-маџарском, у 59 на српско-маџарском, у 79 на хрватско-маџарском и у 246 на русинско-маџарском језику. Од целокупног оног броја основних школа (1 5 82 4) било је године 1 880. државних 266, општинских 1 669, верозаконских 13 722 и православних 167. («М.«) VIII Оеновне шкоде у Бугарској На крају прошле школске године било је у кнежевини Вугарској 1088 основних школа. Једна школа долази дакле на 1000 сгановника. У тим је школама радило 1 2 47 учител>а и 137 учигељака, свега 1 38 4 наставника. Деце за школу приспеле има у Бугарској 1 60 000, но од ових само једна трећина иду у школу, дакле 53 000. Према томе долази на једну основну школу до 50, а на једног наставника по 3 2 ученика. Боље него у Бугарској напредовала је основпа школа у Нсточној Руменлији. У овој облаоти има на 57 4 000 Бугара, и ови имали су 7 45 основних школа са 983 учитеља и 125 учитељака, дакле свега 1108 наставника. У тим школама било је 5 0 31 ! учеиика. Долази дакле на једну школу 68 а по једног наСставника 45 ученика.

IX Гимназије у Источној Руменлијн На измаку прошле године расправљано је на провинцијској Окупштини Источне Румелије питање о уређењу реалних гимназија. До сада су већ заведена два таква завода : један у Пловдиву, а други у Сливну. У ирвом је већ заведен шести, а у другом нети разред Колико је у Бугара воља за науком, сведочи нам то, што у цловдивској гимназији има 800, а у сливњанској 400 ученика. Да би се задовољила ова жеља за науком, одлучено је на Скушнтини, да се огвори још 6 нових реалиих гимназија, тако да у сваком округу буде по једна. Ове реа.ше гимназије бугарске разликују се од других гимназија нарочито тиме, што је за све обавезно учење француоког и руског језика, а немачки, новогрчки и гуроки језик нису обавезни. (,Н».) X Врој становника у Угарској По најновијем иопису од 1 880. г. чма у Угарској свега 15,642.1 78 душа. Од ових долази на Угарск.у и Ердељ 1 3,728.682, на Хрватску и Славонију с бившом Крајином 1,892.575, на варош Ријеку 20.981 душа. За носледњих 10 година умножило се становништво у свима номенутим земљама круне Св. Стевана само за 224.851 душу или за 41, Узрок овом слабом намножавању као да је у томе, што је г. 18 72 — 73. колера бвснила гако грозно, да је услед те заразе умрло до 3 50.000 душа. Али има и других узрока, а нарочито у опадању магеријалнога благостања народпог, као и у томе, што се свет све више исељава и што морал пада у народу све ииже и ниже. У правој Угарској с Ердељем има по народности : 6,165 088, Маџара (од овог броја сигурно ће бити узег најмање 1 милијун од других народности, оообито од Словака), 1,798.373 Немаца, 1,790.476 Словака, 2,323.788 Румуна, 605.725 Срба и Хрвата, 342.35 1 Рус и 702.828 других народности, свега дакле 13,728.682 душе.

ПРОСЈВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

I Г. Светозар Лазаревик, б. рачуновођа оншгине ииротске, претплатио је лист » Голуб « за два сиромашна ученика ii разреда основне пазароке школе у Пироту. На овом поклону изјављује се захвааност г. Лазаревићу. II Г. Теофан, настојатељ манасгира Чокешпне, поклонио је 6 парп чарапа сиротиим ученнцима ооновне школе ирњаворске. Осим тога пало је о св. Сави добровољних нрилога 14. дин. и 3 0 п. издање и штампа државне штајшарије

На овим поклонима изјављ.ује се захвалноот гг. дародавцима. \ III Г. Андрија Б. Пара^анин, Трговац из Пољне, у,ја- ; годиноком округу, иоклонио је школи пољнапској : један глобуо (средње величине), таблицу мегарских мера, рачунаљку, термометар и један метар, овега у вредности 2 5 н ио динара. На овом поклону изјављује се захвалНост г. Парађанину. одговорни уредник Стеван Д. Поиовит;