Prosvetni glasnik
87
шта више но коран и то у 499 мејтефа (тобож основних школа) учи ое коран са свим механички без икаквог тумачења и разумевања. Од 5 7 српско-православних и 5 4 римокатоличке школе , кад се благо оцене , одговарају својој школској задаћи само оне, што су по варошима, а таких има свега 3 7. Остаде оу по готову све једно-разредне и у њима се уче само основи читања и писања, које већина деце поборави, чим из школе изиђе. Ако одбијемо мухамеданске школе, које не одгонарају ви по уређењу ни по облику културној школи, онда нам остаје 1 11 хришћанских школа. Од овога броја долази на вароши и »трговишта« (варогаице ?) 71, а на села, којих има 489 4, само 40 школа. По селима иема ни .једне мухамеданске школе. Кад се узме у рачун свеколико становништво Босне и Херцеговине, онда излази, да од деце за школу дорасле иде у школу нешго више од 8°/ 0 , а 92°/ 0 остаје без икаквог школовања. Откако је Аустрија окупирала Босну и Херцеговину, подигнуто је 40 школа, које су све у свом зачетку. У гимназији сарајевској има 12 насгавника и до 140 ученика.
VI Средн.с школе у Чешкој На крају 1881. школске године биле су у Чешкој 82 средње школе (заједно са учитељским школама) и то : 3 8 немачких и 4 4 чешке.
у школама :
радило ј е професора суплената наставника
На једну чешку школу долазило је у средну руку по 329 ученика, а на једну немачку само 26 4. У Моравској, где Немци чине само једну четвртипу стаповништва, биле су 3 3 немачке средне школе, а само десет чешких.
РАДИЛО Ј е нрофвсора суплената ндставника
у школама : Чешким Немачким свега . У чешким гаколама било је од 100 наставника 46 суплената, а у немачким само 22. Од ученика било је у школама
7 4
65
139
268
75
343
342
1 40
482
ЧЕШКИМ НЕМАЧКИМ У ОПШТЕ . . 3456 2047 5503 . . 92 3458 3550 . . 49 1571 1620 , . 3597 7076 10.673 П Р О ц Е Н А т У Ч Е Н И К А
9 6
29
51
3
49
33
1
22
16
100
100
100
Чешким
404
218
622
Немачким
326
105
431
свега
730
323
1053
Од сго наставника
било је
сунлената
у школама
Чешким
35
Немачким ....
. 24
у опште
31
У немачким гаколама
мање јс
дакле суплената.
Од ученика било је у
школама:
народности:
чешким
немачким
у опште
Чешке
1 3828
2032
1 5.860
Немачке ....
186
6052
6.238
Еврејске ....
456
1974
2.430
свега ....
1 4 470
1 0058
ЈЈ4.528
п
роценаг учен
и к а
народности :
Чешке
96
20
6 5
Немачке
1
60
26
Еврејске ....
3
20
9
свега ....
100
100
100
народности: Чешке Немачке Кврејске сгаега н АРОДНОСГН Чешке Немачке Еврејске свега У средњим школама у Чегакој долази на сто ученика Чеха : 40 Немаца и 14 Евреја. У Моравској има на 100 Чеха: 65 Немаца и 32 Нвреја.
VII Стање школа у Угарској По најновијем нзвештају угарскога министарстаа нросвете има у Угарској свега 12 814 општина и од тог броја 10 66 4 њих имају своје народне школе. Још има 2150 општина, у којима нема никаквих школа. Године 1 869. било је у Угарској свега 1 3 798 школа, а године 1 880. нарастао је тај број за 2026 школа, т. ј. износио је 15 824 школе. На издржавање тих школа потрошено је годиае 1869. свега 3,760.123 Форинте (преко 7 1 / 2 мил. динара), а године 1 880. већ је гај издатак порастао на 10,057.1 49 Фор. {преко 20 мил. дипара). У првом случају издатак на школе износио је 6 и по од целокупне суме непосреднога нореза, а у другом 13'/, / 0 . Од све деце што морају да иду у школу, походило је школу у опште 7 7, 21 °/ 0 . Најбоље се школе походе у западним, а најгоре у источним жупанијама, особито у Мармарошу, где у школу не иде више од 3 4% од све за школу способне деце. Свега, године 1 880., ишло је у основне школе 1,619.692 детета. По народностима стоји овако : маџарске деце било је 75 7587, немачке 26 7282,