Prosvetni glasnik, 28. 02. 1882., str. 13

за1јисник гллвног 1јросветног савета

101

видеће се, како се ваздушни мехурићи пењу уз воду ка дну '1'лаше, које је горе окренуто. Или ваздушни мехурићи виде се, и у чаши с водом кад стоји иа столу у соби. На 130. с. »Ваздух се састоји из мт.гих Ј асова. Најглавнији су: кисеоник, азот, воденик и угљеник. Кисеоника у ваздуху има највише пос1е угљеника и воденика , а азота најмање. Сви они заједно са још миогим другим гасовима састављају класу гасова.« Ово је са евим погрешно , јер „> гљеник пије гас нити се може претворити у гас као ни у течност. Воденика има у ваздуху само код пеких вулкапа, а то се не узима као састојак ваздуха ; азота или гушика има у ваздуху највише а не најмање. Састојци ваздуха овако се исказују: Ваздух се састоји из азота (гушика) и кисеоника , но још има мало угљене киселине, и како кад нскад више, а некад мање има и водене паре. А на послетку има н врло мпло неких других гасова, што ностају у труљењу разних ствари. I ушика има највише, јер чини 4 . од целог ваздуха, а х / 5 има кисеоника. С овим завршујем преглед погрешака, које су главније, и прелазим на оцену с педагошког гледишта. И сам писац признаје , да није распоред удесан, јер вели у спроводном писму: »Код многих животиња опис проширити и узети други ред при опису.« Распоред при огшсу животиња најглавнија је ствар, нарочито кад се лише за децу, међу тим у овој књижици нема никаквог распореда, и свака .је животиња тако рећи описана по другом плану. У опис животиња уплетена је корист или штега , п прелазило се с једне ствари на другу 613 свезе и поступности. Тако ј;од воде почиње се одмах с теоријским делом, умовањем о честицама, дакле ово не може ни ући у опсег основне наставе, а још мање да дође у почетку пре онпх осооина код воде, које се могу посматрањем научити. Код пеких животиња Ј-овори се о унутрашњпм деловима, а нема спољашњих видљивих знакова, који су за овај ступањ наставе пречи од оних. На један пут спомињу се мушки и женски цветови без претходног обавештења, што не би ни било потребно исказивати у овој Форми. Глину пореди с минерали.ма о којима није говорено. Н сам опсег у опису појединих животшБа по важности несразмеран ,је, тако опис краве заузима лист и 8 редова, а опис жабс захвата 2 листа и 14 редова, дакле два пута колико опис говечета. Код гуштера пушта се у објашњење за што су водоземци хладни, што се деци не може објаснити, нити је пак онде потпуно изведено као што треба. А даље набраја унутрашње органе код гуштера, које су вели »учени људи нашли.« Код медведа сто.ји : »У зимњем спавању много омршави, јер се храни својом магпћу. Како« ? Оваким једним питањем, па још без пуне реченице не објаш-

њава се тешко физиолошко иитање о мрЈлављењу медведа. Међу тим овака неупутна питања долазе чешће у овој књижици као: Трупу?, врату?, ти, ти?, блље! и т д. У кратко да кажем , цео начин писања није методички изведен, као што је то врло лепо учињено у књизи : »Домаће животиње« од Мите Нешковића, учитеља у Сомбору, издање књижаре Мил. Каракашевића 1880., илиукњизн: »Упутство к предмвању познавања природе у народној школи, књиго I од Симеуна Коњевића, учитеља; накладом књижаре браће Јовановића, у ГЈанчеву, 1880." Паписати јестаственпцу за основпу наставу веома је тешко. А да се ово олакша , требало ои напред одредити план п програм наставе. У плапу наставном морала би се јестаственица поделити на три течаја, и то у први течај дошле би поједине животшље, биљке и минерали. У друЈ'и течај дошли би и други важнији представници родова, који би се поредили са оним јединкама, које су се училе у првом течају, па би се ови родови увелн у Фамилије, редове и класе. На трећем ступњу дошла би нотпуна класификација животиња , биљака и минерала. На овај начин целокупна настава у јестастве;:ици усредсредила би се и довела у једну целину. На прилику у првом течају узеле би се јединке: говече , овца и јелен. У другом течају : ксза, камила, дивокоза, и жирава, с понављањем о говечету, овци и јелену. Ове животиње поређале би се овако : говедо и биво чине један род говечета ; овца јс засебан род (код нас једна врста); јелен и срна чине род јелена; коза и дивокоза чине род козе. Ове родове спајамо у Фамилије, и то родове : говеда, овце и козе у Фамилију шуаљорогих; род јелена чини и Фаммлију јелен а; камила с ламом долази у Фамилију камила ; једна врста жираве, чини засебан род и Фамилију жираве. Све ове Фамилије чине ред иреживара или двокоаитара , а с осталим редовима састављају класу сисара. Налик на ово мораће се израдити потпуп програм за предавање јестаственице, и онда се можо и књига по том писати. За сад пак најудесније би било написати јестаственнцу за наше школе у Форми читанке изложивши поједине важније врсте с кратком класификацнјом на крају. При опису поједине животиње могао би се узети на прпмер овакав распоред. I Општи опис : а) име, 6) боја и покривач тела, в) величина. II Посебни опис : а) глава, б) труп, в) удови, г) унутрашњи састав (кости, прибор за хранење). [II Живот животиње : а) место становања или живљења, б) храна, в) плођење, г) кретање, д) чула, ђ) ј разне особитости, е) непријатељи те животиње.