Prosvetni glasnik

укази, постављеља и загшсник глабног просветног савета

УКАЗИ ЊЕГОВОГ ВИСОЧАНСТВА

Ј~Б еГОВО ЈЗ иСОЧАНСТВО, ј "СњАЗ, Б^АГОВОИЕО ЈЕ УКАЗОМ СВОЈИМ, А НА ПРЕДИОГ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ДРКВЕНИХ ПОСхЛОВА ПОСТАВИТИ , 12. ФЕБРУАРА ОВЕ ГОДИНЕ

Г. Димитрија Довијанића, проФесора књажевачке гимна :ЈИЈске реалке, на проФесора и привременог директора ниже гимназије алексиначке, и

Г. Милана ПеришиКа , проФесора ииже гимназије алексиначке, за проФесора гнмназнјско реалке књажевачке, обојицу по нотреби службе.

Постављења наставника средњих школа Актом г. министра иросвете и црквених иослова од 17. Фебруара. ове год. иостављен је Г. Станоје Николић за привременог учитеља певања и музике у параКинској нижој гимназији.

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК ХСУ1П 27. Јануара 1882. год. у Београду Били су: председник др. Ј. Панчић. Редовни чланови г. г. Стојан Марковић, арх. Н. Дучић, арх. Нестор, др. Д. Докић. Св. Милосављевић, др. Ј. Валента, М. Миловук, др. В. Бакић. Ванредни чланови: Ј. Туроман, Св. Николајевић, Љ. Ковачевић, Св. Вуловић, Бор. Тодоровић, др. Д. К, Дазаревић и Вл. Карић. Привремени нословођа др. Ник. Ј. Петровић. I Нредседник саопштава акт г. министра просвете и црквених послова од 25. Јануара 1882. год. ПБр. 405. којим се за заступника пословође ноставља др. Ник Ј. Петровић, секретар министарства просвете и црквених послова, на место досадашњег пословође г. Стевана Д. Поповића, секретара министарства просвете, пошто је овај као кнежев посланик и члан законо-

давног одбора у народној скугпнтини заузет пословима скупштинским, те не може да врши дужност посло вође за време тра.јан.а скупштине. Оавет прима к знању. II Председник саопштава Сааету писмо г. министра просвете и црквених послова од 27. ов. м. НБр. 330. којим шаље Савету на преглед и оцену слике за физику од Хомадке. Савет одлучује да се за прегледање тих слика умоле г. г. Костн Алковић, проФ Вел. Школе и Бор. Тодоровић, ванредни члан Савета. III Г. др. Ј Панчић чпта свој реФерат о »Геолошком развићу животиња« од Гордија, које је превео г. Јов. Жујовић, супленат Велике Школе: