Prosvetni glasnik
12*
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ
„Главном Просветном Савету Мени је Главни Просветни Савет поверио преглед нревода »Геолошко развиће животиња, I сисара Оаис1гу-а. Моје би било накратко да кажем, да ли је дело добро преведено, али држим неће бити с горега да што и о писцу дела кажсм. те да оправдам свој суд, који на крају изричем. Оаис1гу је у ученоме свету познат и цењен писац, који је палеонтологији много привредио својим зналачким истраживањима у поСтојбини— Француској, — а и ван ње близу Пикерме у Грчкој, и својим списима, од којих ово што нам се у преводу приказује садржи добар део онога што даеашња палеонтолошка наука као_ своју пајдрагоценију тековину сматра. У делу I—IX гл. О-аиЉу нам по краткој карактеристици класа и родова набраја све важније сисаре, који се где у земним Формацијама налазе и разлаже кад су се ирви пут јавили, како су се развијали, како су напредовали и опадали, и колико су са животињама исте класе и истога рода у данашњем свету сродни. У тима главама Оаи(1гу даје лепе нодатке за онај одсек геолошке науке који на генеалогији животињског света ради. У X закључној глави као неком обзору, Оаис1гу нам се јавља као необично одушевљени радник на пољу иалеонтологије. Из црне земље коју раскопава он не вади само податке, који му науку расветљавају, он у њој налази право скровиште поезије. Према свему што рекох, могу с правом да закључим, да је преводилац добро учинио те је ово дело изабрао, а пошто га је добро и посрбио, заслужује у пуној мери да се прими и о државном трошку штампа. Београд 19. Јануара 1882. год. Др. ј. ЈТанчић." Савет усвајајући мишљење г. реФерента одлучио Је: да се иревод г. Жујовића прими и штампа о државном трошку и да се преводиоцу да награда 40 динара од штампана табака , а да се дело штампа у Формату у коме се штампају књиге за Велику Школу. IV 1 . др. Јов. Валента чита свој реФерат о делу др-а М. Јовановића »Народни лечиик« : »РеФерат о делу : Народни лечник, поука о животу и здрављу пише др. Милан Јоввновић у 7 свезака од којих су ми предате 1.2. 3. 4. 6. а 5-ту нисам примио.
п росветног савета 91
Да би Просветни Савет био у стању само дело оценити , држим за нужно у кратко садржај целог дела разложити. Све расправе на броју 32 дају се на 6 група поделити. Првој груаи припада увод — једна реч матери хоћемо ли се праштати. — Ова три чланка су патриотски говори, у 1. разлаже писац своју намеру: упознати наш свет са законима и иотребама чов. живота и обухватити све, што се односи на живот и здравље човека од његовог зачећа па. до свршетка, са особитом пажн.ом на дечији живот. Као што се види, ирограм у веома- широком оквир>, који се већ у 32 чланка не даје остварити. Другој груии принадлежи низ чланака (9) који се занимају веома важном темом за наш народни напредак: зашто нам гину деца? дечије болести? нега и начин повијања деце, одвикавање од дојке V У првом чланку на питање за што нам гину деца, — одговара писац : једно што нема лекара специјалиста, а други је узрок : незнање нехат родитеља, неспремност матере за свој позив. Најзамашнија заблуда : повој, начин како се код нас деца повијају сувише је крут, сама се деца не могу жалити. она само дрече, губе сиавање, повраћају храну, касније зла : што веза стешњава прса, од куд ће после следовати тесне груди. Други чланак је расправа : како треба повијати дете ? Он стоји у тесној свези са предходним, и ако се се у 2 свесци находи. Тај чланак је сувише дугачак и оба чланка управо би требало у једном да су састављени, јер кад се у 1 чланку у 1 свесци пуним правом куди садањи начин, требало би одма и навести стварне мане тога начина повијања који се по нашим селима употребљава: где и правих пелена нема, но само дроњци старог рубља, требало би последице које отуда произлазе навести. Из једног и другог чланка се види да је писац имао у виду више стање варошке деце а не толико сеоске, и да се више на Банат угледао но на прилике нашег сеоског народа. Нешто је до душе споменуто у 3 свесци под насловом дечије болести : оједена кожа, млечна оспа; а нешто у чланку »темељи човечијег живота, I кожа«, који је сувише опширно описивање анатомског састава коже. Да је тај чланак краћи, много би више користио самој ствари и неги коже. За тим у II чланку »зашто нам гину деца« налази писац узрок у колевци ! — Ту се иде сувише далеко, и за то што се тако јако претерује, губи сама суштина, јер кад се као последице љуљања наводе код масе деце : потрес мозга, блесастост, глуност и т. д., неће нико моћи на то пристати, једно што очигледно и свакодневно искуство противно доказуЈе а друго: што за колевке таке врсте: управо висеће високе љуљашке маса нашег народа и не зна, јерје корито код нас уобичајена колевка. —