Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

одрже народ у глупости, па како представници тих установа (монаси) беху уједно и лекари, то је наравно колевка била подржавана од њих као згодно средство да олакша посло »душепопечитељима. 8 — Глупи се народи да како управљају и владају баудима !! Да на дохват побројим још неке ствари — Глисте су тако сељачки генералисане, да се готово сви симптоми без разлике налазе код њих : мршавост, тешко дисање, »лепет® срца, грозница, несвестица, главобоља, крвоток из носа, грчеви, бунцање, узетост тела. капља и — смрт. Које чудо, ако после тога свака мајка стане кљукати своје дете семењем од бундеве, којим се тамане глисте, тим пре што се оно употребљава код Турака, а писац вели: »нигда нисам гледао здравију децу, него што су турска у Цариграду.« Са свим је наиван даље чланак о женској одећи. Ту се између осталога данашње ципеле с великим потпетицама, са свим без основа и без доказа криве чак за обољења кичмене мождине У тим чланцима има даље како »жива заједа друге метале, па и само злато тогш се у њојзи;« како се Немци множе а ми пропадамо због празника, ради којих нам писац ставља врло рђаву прогнозу; ту је врло сметено израђен чланак о крви, у коме се између осталог вели да се у венама «крв миче тихо, почем је срце не потискује.« и т. д. И тако даље. У језику је писац крајње немаран. Поред саме насловне речи где писац ваљда по некој етимолошкој логици воли провинцијалну реч »лечник« него опште познату »лекар« (у Вука и нема »лечник«) има вазда германизама, граматичких, синтактичних, па и ортограФских погрешака. Ево и њих неколико : »осаособити, да избегнеш бедној судбини, старац мре природну смрт, унливисати наш живот, за додиривати с предметима, за сачувати се, мудрујући војсковођа, умешност за хранити, за не бити особењак, утвари, (у значењу: ствар, предмет, алатка), тешто (кроз цело дело место тек што = једва). потстака, нећеју, оболу, онемогућити, кајишом, плуће (у једним је плућа, плуће, носиоц, читаоц, владаоц, чадо, велике трбусе, одолу, погибелно, донешен, преморан" и т. д. После свега овога кад још додам, да се на неколико места говори о побацивању, рандевусима (после којих оболева кичма, ћелави глава, и т. д.) ексцесима т уепеге, болесним женама, поред којих је муж »као и без ње« и т. д. и кад прочитам питање г, министрово »на што се ове књиге могу употребити« част ми је изјавити скромно мишљење, да оне нису ни за поклањање деци, ни за школске књижнице, ни за спомоћне књиге учитељима. ј Д р . јЛ. ј^. ј Л азаревиђ."

Савет је примио мишљење другог реФерента и одлучио: да се дсло »Народни лечник« не може употребити за поклањање ученицима о испитима, нити у опште откупљивати за потребу птколску. РеФеренти да се за свој труд награде са по 0 динара сваки. V Г. Ворислав Тодоровић, чита свој реФерат о »Јестаственици за основну школу« од Петра НикетиКа : „Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет одредио ме је , да оценим : »Јестаственицу за основну наставу (по Ушинском) удесио Пет. Никетић. Друго поправљено издање. Београд 1881.« На девет штампаних табака (131 страна) малог Формата изложени су ови предмети из Јестаственице: | делови тела, мајмун, коњ, крава, (говеда), овца, свињче, слон, мачка, псето, медвед, веверица, (зец, миш, ј пухаћ); слепи миш, морски пас, кит, кокош, патка, (гем), славуј, рода, кобац, (орао, соко, јастреб, буљина), детлић (кукавица), ној; гуштер (крокодил); смук, жаб;!; шаран; чела; паук; рак ; пијавица ; шкољка ; јабука, раст, кукуруз, детелина, масличак, кукута, лан; глина кремен, кујинска со, камени угаљ, гвожђе. вода, ваздух. Дакле свега 44 ствари са још десетак наговештених сродних предмета. Писац у спрово^ном писму наговешћује ово: »Ако би се ова књига усвојила за школску, онда би требало по нашем мњењу још додати : а) Говорећи о човековом телу, обазретп се више и на чување човековог здравља, као што је то на неким местима урађено. б) Почети опис животиња од познатијих сисара, па завршити са најнепознатијим. По овоме мајмун би дошао после слепог миша, а не после човека. в) Код многих животиња опис проширити, и узети други ред при опису. г) Код тица додати још : голуба. д) Код риба додати : сома и штуку. ђ) Од инсеката: буба-мару, понца и собну муху. е) Коповима додати и остале ковине, као : олово, бакар, сребро, живу и злато. ж) Код биљака додати још дуван и конопљу. Са свима овима додатцима , могла би ова књига потиуно послужити као ручна књига учитељима наших основних школа и била би велика 15—16 овако штампаних табака«. Да бих што потпуније оценио ово дело, разгледао сам га с три гледашта: 1. с гледишта науке, 2. с гледишта педагошког и 3 са стране језикословне.