Prosvetni glasnik

132 ч Е Ш К А увидели, и требало је само к делу цриступити, да се та одредба штатуга промени. Али једно сумња хоће ли нолитичка власт ту промену одобрити, као и опозиција у самом одбору и код чланова одбора Музеја — више са праваичког гледишта — спречили су ту промену до 1836. год.. а тада је најлосле нримљена и замењена ноким наређењем: да се има само половина улога капитализовати, а друга половина на ивдавање кСтарожитности-л утрошити. Но према малом броју нових чланоиа ни та помоћ није била довољна тако да је 1839. год. Магида на ново 1000 ®ор. дуговала, а средстава за иодмирен.е овог недостатка није било ! У овој незгоди помагао је ново изабрати куратор гро® Коловрат Краковски узев све трошкове на се, те су тако и Јунгманов «Оловник» и ШаФарикове «Старожитности» једном угледале света. Година 1841. чини велики иреврат у историји чешке Матице. Имање у новцу бејаше нарасло до 20.000 Форината, а нових се чланова све више јављаше. Тада се одбор реконструиоа узев још два нова члана: ШаФарика и Хангсу, — осим Пресла, Палацког и Јунгмана — у своју средину. Прво је дело новог одбора било, да умножи издавање нових књига и то у тројаком правцу : 1.) да се изда старочешка библиотека ; 2.) да се издаје новочешка библиотека: 3.) библиотека иревода класика и мала енциклопедија наука. Због својих многих приватних послова и честог путовања у Беч гро® Коловрат заблагодари на часном звању куратора и на његово место би изабран витез Најберг (1841. год.) који је до 1852. год. то звање отправљао. Доба његовог кураторства беше доба, кад је управо чешка Матица најсјајније дветала , једно што је Најберг срцем и душом био за Матицу заузет, друго што је он по своме друштвеном положају е имању био у стању да принесе толико моралних и материјалних жртава, да је многе сметње сам савлађивао или уклањао. Он је дао часну реч, да ће на свима седницама одбора чегаке Матице присуствовати, и по томе је сазивао редовне седнице 1. и 15. сваког месеца у своју палату, где су св " одборници били његоки гости. Он је сам,

М А Т И Ц А.

о свом трошку, дао нагатампати у вигае хиљада примерака један позив, у ком је живо разложио цељ чешке Матице, потребу те установе за развитак пародне литературе и мала средства која одбору, према високој цељи његовој, на расположењу стоје. Тај позив био је свуд добро примљени број чланова је од године на годину растао. 1841. год. нријавило се нових чланова: 40; 1842. — 140; 1843; — 201 ; 1844. - 257 ; 1845. — 435 ; 1846: — 345 ; 1847. - 450 ; 1848.— 226; 1849.-224; 1850. — 370; 1851. — 490; 1852. — 327. Од почетка до 1841. год. било се пријавило као вечитих чланова (општине, корпорације) свега 15, а од 1841. до 1852. год. свега 90. Разуме се да чим вигае чланова, тим вигае улога, већег прихода. Ириход је 1847. год. био 15333 ®ор., а 1851. 16774. ®ор. Зато је одбор већ 1847. год. регаио, да се неће вигае половина улога стављати у готовину, но само трећина ( х | 8 ) да се капиталигае, а 2 | 3 да се трогае на издавање добрих књига. Оеим тога је одношај међу приходима чешког Музеја и Матице тако уређен, да Матица за све многобројне услуге и добитке од свог годишњег прихода 5°| 0 предаје Музеју, што Је касније, кад приходи Матице почеше опадати, морало наравно да престане. У то доба била је добра спекулација приступити Матици као члап, положити сваке године 10 Фор. а примити сваке године књига у вредности од 15 ®ор. са изгледом, да такво право за мали улог у пет година (50 ®ор.) оетаје и важи за цео живот сваког појединог члана ! Књиге су штампане само у извесном броју, и није их било могуће купити од нечлана, и тако је била пробитачна радња препродавати оне књиге које су сваке године добијали. За чешку Матицу овај је терет све већма растао, јер је број чланова износио око 4000 ! Оваки се спие морао у толиком броју штампати, колико је чланова било. Цене хартији су расле и списатељи почеше тражити хонораре! Док су ее годишњи приходи множили, било је још којекако, али криза није могла изостати, чим приходи почеше опадати.