Prosvetni glasnik

188

ЈАВНА НАСТАВА У

КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ

155. Дакде целокупни број био је 1114 или свега 113 од 1227 лица пронали су, што чини близу 10° в . За исиит учитеља грађажких школа постоје 4: комисије у Прагу, Л ајтнерицу, Будвајзу и Краљевом Грацу. Оне су испитале 85 мушких кандидата и 4 женска. Оведочанство зрелости добили су 81 мушкарац и 4 женскиње. Осим тога још се пријавило 498 мушкараца и 87 женскиња. За исиит учитељски за основне школе пријавили су се и добили сведочанетво зрелости 449 мушкараца и 84 женскиње. Ради исиита за 'индустријску наставу пријавило се код препарандија у Прагу (немачких и чешких): 1. Ученица тих јавних завода 82, и 2. приватних 206. Добило је сведочанство зрелости : 1. За грађанске и основне школе ученица из јавних завода 79 ; и 2. из ириватних завода 50; 3. само за основне школе ученнца из јавних завода 3 и из приватних завода 130. Код исгих се препарандија пријавило ради испита учитељског за фребелова дечија забавишта ученица из јавних завода 52, а добиле сведочанство зрелости 51, а из нриватних завода 30 и добиле сведочансгво зрелости 26. Код свију именованих препарандија било је 200 штииендија ио 100 форина/та (240 дин.), од којих 107 дато је учиницима немачких препарандија, а 93 ученицима чешких учитељских школа. X Редовни шдаци Из свега иреднаведеног види се, да је развитак просвете и стање основних школа. из године у годину бољи. По себи се разуме, да од године до године и издаци расту и морају расти. Према позитивним наређењима школског закона треба отворити у течају 2—3 године више од 1000 нових разреда, који би по наредби позитивних прописа досад требало већ да постоје. Ако ће основна школа и јавна наетава да одговарају захтевима данашњег друпггва, онда морају давати онај ступањ умног развитка, који се тражи од сваког грађанина како би могао бити ваљан и добар човек у друштву и да послужи себи и општини својим зна-

њем. Кад то стоји, онда се морају и школи дати сва материјална средства, до којих стоји њен напредак и развитак. Разуме се собом : да надзорне школске власти при одређивању потребних новчаних средстава увек се имају обазирати на економно Финанциско стање општине, те да се избегну излишни издаци, али да се не окрњи ни оно што је нотребно. Мере које су у том правцу предузете (комисијски најтачнији испити школскога буџета) показале су : да се ту никаква штедња не може више уводити, ако се неће да се метне на коцку и учини илузорним и само вршење школског закона. Најподробније испитивање школског буџета ево шта је показало : да се стављају у буџет само оне суме које су категорично школским законом наређене; и да би се само тамо могло штедети, где се неки издатак дозвољава, али решењу дотичне школске власти оставља на вољу : да ли да га учини или не учини, као н. пр. предавање страних језика (®ранцуски и енглески) у вишим грађанским школама, оснивање Фреблових забавишта за малу децу, обустављање штипендија за. препарандисте, обустављање помоћи за поједине општине при подизању нових школа и грађевина. Оуме на тај начин уштеђене не би биле незнатне, али оне би спречавале развитак саме основне наставе. И тако се етворило мишљење : да се издаци не могу смањити, но да ваља ириход школски иове&ати, да ваља веЛи ирирез за наставу од земље тражити. По томе је и етални саборски одбор одустао од сваке даље комисијске радње, и школски земаљски савет заједно са одбором трудио се, да при састављању школског буџета оствари оне уштеде, које се могу учииити без уштрба по ширење наставе. Те су мере: да се највећи законом дозвољени број подучитеља поставља ; да се при одређивању пензионирања и додатака са највећом строгошћу поступа ; да се више школа ставе под једну управу и тиме број управитеља смањи. Осим ових уштеда смањио је саборски одбор суме за среске библиотеке учитељске одређене, тако, да онај школски срез, у ком има мање од 100 учитеља добије годишње (!!) највише 30 ®ор., а они школски срезови у којима има више од 100 учитеља, највише 50 Фор. (120 динара)!