Prosvetni glasnik

256

опора, лековита, минерална, морсиа, језерска, речна, иоточна, кишница и т. д, Ви сваки дан видите и пијете водј 7 , па сигурно и знате много њених особина. Ко ће ми именовати једну десетину водиних особина ? Зашто се употребљује вода? — За пиће, за готовљење јела, за умиван.е, за прање кошуља, за млевење брашна, и т. д. Можемо ли сваку воду пиТи? Какву обично ми пијемо ? — Изворску, бунарску, речну и поточну. Кака треба да је вода, која се употребљује за пиће ? — Мора битп без укуса, без мириса, без боје и чиста. Како се зове вода која се носи с бунара? - Свежа, хладна, тазе. — Каква постане вода, кад дуго стоји у суду, а особито лети ? —■ Трула, устојана, млака и смрдљива. — Да ли сваком водом ваља гасити жеђ ? — Не треба ; јер су неке воде пездраве за пиће. Особито је нездрава вода устајала у баруштинама и блатиим местима, па зато утубите добро, да сваку воду не ваља питп. Неки пут и изворска вода није здрава. Нека опет, која је добра за пиће, није добра за готовљење јела и прање кошуља. Какву воду ми употребљујемо за то? Вода, која није за кување и прање, зове се тешка, тврда и опора. Поновите то. А она, која је добра за кување и прање, зове се лака. Какве смо особине изнашли на води ? — Тешка и опора, лака и мека. — Има језера у којима је вода слана, Како се добија со из воде, ја ћу вам то други пут казати, а сад ми кажите, како се зове така вода ? — • Слана. — Морску воду не можемо пити, јер јој је укус горко-слан. Дакле како се зове морска вода ? — Горко-слана. Вода, која се употребљује за пиће, т. ј. речна, бунарска и кишница — ова се употребљује само онде, где нема друге воде, — зове се иресна, слатка, пијаћа вода. — Која се вода зове пресна ? Има изворске воде киселог укуса, као што је Буковичка, о којој сте од ваших родител.а слушали. Воде, који имају сумпорап, кисео и горак укус, зову се минералне воде , јер имају у себи честице од минерала. Све су те воде лековите, и има их у нашој Србији изобила. — Како се зове она речна вода, кроз коју се види дно ? — Вистра, провидна. — Како постане вода за време кише ? — Мутна, непровидна. Којим се особинама разликије вода речна од воде барске ? — Речна је вода текућа, свежа, брза или спора, а у барама је устојала и трула. — Кад је речна вода особито брза, плаховита? — После јаке кише, или у иролеће, кад се снегови почну топити. Јесте ли видели на води оно што се зове вртлог ? Какве су те воде? — Дубоке, опасне. У морима, језерима и пловним рекама има таких плитких места, да лађе не могу туда да преплове, а да се дпа не дотакну. Га се места зору прудови. У којој се реци находи много оваких места, она се зове ненловна,

ј као и она по којој лађе због мале воде не могу никако да плове. Поновите сад св'е особине водине и кажите сваки по једну. Писиени рад 1. За сваку особину изнаћи приличан предмет, на ирилику: замрзнута бара, млака вода, јак извор. 2. Написати пространије реченице: кишнаје вода кад кад мутна. Минералне су воде готово све лековите. 65. РАЗГОВОР Особине хране (једа) Слатко, слано, масно, горко, кисело, накисело, укусно, неукусно, скуао, иросто, свакидашње, сирово, варено, иечено, иржено, вруће, иодгреј ано, хладно, сито, лако, сувоиарно, здраво, шкодљиво и т. д. До сада смо изналазили онаке особине на нредметима, који се познају или помоћу вида, или помоћу пипања; а сада ћемо се бавити онаким својствима, која се познзју помоћу укуса. У којих предмета има тих особипа, које се познају укусом? — Ј предмета који се употребљују за храну. — Чиме се познаје какојекоје јело? Језиком и непцима. Можете ли именовати неколико о.'обина, које се распознају укусом >' Какав је укус у шећера? — Какав је у незрела воћа? — Шга треба мећати I отово у свако јело ? — Како се зове јело, у које је метута со ? — Слано — А ако је много соли метуто, тако, да се не може јести? Преслаио. — Како сс зову оне ствари за јело којс се на суицу или на диму осуше? — Суве. — Какво» је укуса неранџина и лимунова кора? — Горког. Како се зове јело, које људи у свима местима и сва кога стања упетребљују ? — Обично, просто јело. Шта се ради са месом и биљем, па да би се могло употребнти ? — Кува се, пече и вари. Како се зове оно јело, које још пије кувано ? — Сирово, некувапо. Које је много и преко мере кувано?— Прекувано. Како се зове јело, које је једном зготовљепо, па опет на ватру метато ? Како се зове хлеб, који је дуго био у пећи, па постао сувљи него што је потребно? Препечен, прегорео, исушен. — Како се зове хлеб који је одавно умешен и испечен? — Бајат, — Да би нас јело наситило и оснажило, треба да се добро свари у стомаку. Које јело стомак лако свари, зове се лакосварљиво. А како се зове које се тешко вари ? — Несварљиво. — Јело које не претовари стомак, зове се лако. Како се зове јело, које нас лако и од мало на сити па нас оснажи ? — Сито. — Како се зове јело које је корисно за здравље и оно које је шкодљиво? — Здраво и нездраво. Нисмени рад. Написати све изнађене особине и за сваку особину изнаћи згодан предмет: Сладак мед, кисео куиус, љуто сирће, слатка јабука, накисео лимун и тд. •— Шећерје слада^ сир је тврд. Бадем је горак. Језгра је орахова масна. и т. д.