Prosvetni glasnik

ЗАП11С11ШС ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

прве дек.шпације речн из треКе или чак заменице, а ученик учс1п1 прву деклинацију, не може имаги још ни појма о тре!>ој илн о мењању заменица. Примере те ваља тако удеспти, да се најпре ђаци извеџбају у правилним облицима, па онда их ваља примернма из веџбатн у свпма јозичким нецравилностима. Ради веџбања пре него што се сврше облицн, никако није саветно чигатп причице, као што Балаитски ради, јер ученици нису дотле ни толико знања стекли, да обичне кратке реченице разумеју. За речник сам напред рекао да је непотпун. Да ресумирам : ова је књига тако пуна погрешака и тако непрактичио написана, да ја морам посумњати у знање оног наставника, који по њој предаЈе, а ујсдно морау сажаљевати оне ученике, који су осуђени, да се њоме — немам другог израза — пате. II Латинска Синтакса од Д. Балаитског. У њој могу само то похвалити што се одликује леиим бираним примерима. премда нису свугде упо требљени где им је место Ова синтакса биће да је гшсана по каквом ауктору из првих десегина овога столећа; како се од тог даба граматичко знање латинског језика јако усавршпло, то Балаитскова синтакса у мпогом погледу долази у опреку са законима, који су данас признати. Скоро сви деловп синтаксе врло су овлаш израђени; врло многе диФиниције или су погрешне или нису јасне. Пргсодија, која је иза синтаксе, тако је у опширном обиму, да би човек, који је види, морао претпоставити бог зна какво граматичко зпање у ученика, које апсо!утно нису кадри постићи ни по Валаитсковој граматици због погрешака и непотпуности, ни по икојој другој због кратког времена, које је за изучавање латинског језика одређено. Да не би морио Главни Просветни Савет, изнео сам своје мишљење о овој књиаи као што ћу чинити реФеришући о осталима — у општим цртама, јер би много времена требало, да се све поједине ногрешке наведу. III Латинска читанка за седми гимназијални разред држим да је са свим неарактична за наше гимназије и то с тога, што се учепици на нашим гнмназијама за прописано време не могу тако упознати са латинским језиком како би могли — учећи у исто доба синтаксу -- разумевати правог римског говорника Цицерона, а још мање и ког разумљивијбг иесника, него што су Виргилије и Хорације. Како је у овој читанци једна од Цицеронових беседа, друга књига Вергилијеве Енеиде и некоје пеоме Хорацијеве, то би и оним учснгцима који су граматику скроз проучили ј

требало више времена од једне године дапа, да све то сааесно прочитају. За наше прилпке најудесније је да ученици у седмом разреду читају ког историка који је и по садржини и по стилу разумљивији, као што је Корнелије или Цезар. Због свију тнх махна н погрешака, ја сам тврдо ^беђен, да ове књиге могу само убнти у сваком ученику вољу на изучавање латипеког језика и да су поглавиго опс узрок, што је овај у свима образовап им државама примљен језик тако омаловажен у Србији. Према ономе што сам напред рекао, а с погледом и на то, што има боља граматика од Ј. Туромана, и што се штампа врло удесиа читапка од С. Лекића као допуна тој граматици, држим да поменуте књиге ради уаотребе у школи не треба ирештамаавати. IV Аатинска граматика од Ј. Туромана III део. С које год стране узмемо ову књигу, уверићемо се, да се о првенсто може натицати са најбољим књигама те врсте ма у ког народа. Грађа латинског јееика изложена је врло разумљиво а са свим према научним резултатима, до којих дођоше прваци у познавању класичког рпмског језика. Предмет је у овој књизи сав исцрпљеп ; удешец је према српском језику тако да се све особине латинског језика могу потпуно разумети, да се са њима ученици могу врло лепо упознати а да ни мало не греши — превађајући римске писце —■ против духа свог матерњег језика. ДеФиниције су тако јасне, закони и изузеци су до појединости тако примерима објашњенп, да само помоћу овако написане граматчке може се у школи и у овако кратком року, као шго је латинском језику код нас одређен, неки успех показати. Моја кратка пракса на београдској гимназији уверила ме је да се оно, што се П1 тој књизи сврши, заиста зна. На новосадској српској гимназији прсдаје се по овој књизн, а зна се, да и у Аустријп све школске књиге морају издржати стручњачку цензуру ; на српско - православној гимназији у Сарајеву усвојена је ова граматика. По овој се књизи предаје и у Карловцима; Фрањо Мајкснер, проФесор латинског језика на загребачком свеучилишту, написао је примере за латинску граматпку (БаИпзка ујеЉешса га "У1зе гаггес1е ћгу. ^тпагуе, 2а§тећ 18," 6.) у којој упућује учепике и на дотичне пираграФО у Туромановој граматици — све је то доказ да је ова граматика са сваке стране изврсна школска књига. Моје је убеђење да би гимназије у Србији далеко више одговарале своме задатку,. кад би имале све школске књиге овако стручњачки написане — према дотичном предмету —, као што је написана Туроманова граматика латинског језика.