Prosvetni glasnik

35*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

Ја је дакле препоручуЈем Главпом Просветном Савету да је за школску аотребу о државном трошку даде ирештамаати без измене Београд, 21. Марта 1882. ЈА. ИТА ЈК .ИВКОВИЋ, Ш'ЕДАВАЧ бкОГРАДОКЕ 1 'имназије.« За тим је Јов. Туроман прочитао свој реФерат о истим књигама. „Главнол Просветиол Савету Према одлуци Глаоног Просветног Савета од 10. о. м. добио сам на преглед и оцену ових пет књига: 1) Латинска граматикз за гимназнје и полугимназије написао Дим. Балаитски, п рви део; 2) Латинска граматика написао Дим. Балаитски, други део; 3) Латинска читанка за седми гимн. разред у Београду 1856 ; 4) Латинска граматика, први део (наука о облицима) нагшсао Ј. Туроман, друго поправљено издање, Београд 1880. 5) Латинска граматика, други део (синтаксај написао Јов. Туроман , друго поирављено издање, Веоград 1880. Ас1 1 и 2. О обадвема овнм књигама ја сам још онда, кад су изишле, писао у »Летопису за годину 1870. и 1871.« опширнију рецензију, која се сводп на ово : а) И у науци о облицима и у синтакси пема срло многих правила, без којих не може бити ни једна граматика латипска, а има таких, која су сасвим излпшна. Нема у науци о облицима : ВиИаЂапИуа поћШа; правила о деклинацији речи на-ег у другој деклинацији ; правила о аблативу сингулара на -1 и -е ; о грчким речима треће деклинације ; речи, што у плуралу још једно друго значење имају; као : го8(,гит кл>ун, гоз1га 1. кл>уиови, 2. говорница (у Риму); т1јесНтеп1;ит сметња, ппјесИтеп^а 1. сметње, 2 пртљаг итд. ; како се деле адјектива; нема ни једвог адјектива са два или с једним обликом деклиновања; деклинацију адјектива и адјектпвних нрономина шшз, иПиз, пиПиз, 8о1ив, 1;о1;и8, аИиз, и1;ег, аПег, пеи1ег ; која су адјектчва без компаратипа и суперлатива ; где се употребЉ УЈУ питегаНа сНвШћпКуа још осим на пптање по колико? о бројним адвербима на -ит; тако звипа пит. тиШрНса1пуа и ргорогИопаИа; о конјугацији уегПа на -10, што не иду по четвртој већ по трећој конју! ацијн, и којих што простих (зкпрПета) што сложених има више од стотине; о скраћивању ових глаголских облика : другог лица 8т§\ ргаез. ппрегГ. н Ги(;. раз8 , и трећег лица 8т§. регГ. 1ис1. ас1;. ; о адвербима на -ит, на -о, на -јт, и на -И;и8. — Нема у синтакси : правила о конјугацији заменица, нарочито релативне; о субјективпом генитиву уза 8ићз1 ;ап1 ;1уа уегћаНа ; под дати-

савета 27 5

вом о двојакој конструкцији аНсиЈ акјс1 и ш а1дт 1а1({(1) аНсЈиа ге уз глаголе аврег^о , с1гситс1о , (1опо е1;с. ; о опим глаголима што са конструкцијом мењају и своје зиачење, т. ј. о глаголима те!ио, 1;1тео, сопви1о, сауео е1;с.; о адверпском акузагиву ; о особинама у употребљавању супстантпва, адјектива и прономина; о временима; о консекуцији времепа у консекутивним реченицама ; о консекуцији времена у конјуктивим сноредним реченицама зависпим од које друге конјуктивне споредне реченице; о конкекуцији времена у конјуктивнмм споредним реченицама, зависним од вербума тПпНит-а; о употребљавању облпка Ги1игит вИ, е88е(; и1, са следећим презенсом и импер&ектом ; о хортатив^ом конјуктиву; о конјуктиву у хипотетичким реченицама ; о консекутивном и1 посепце; о конјункцији Ш8Х и 81 П011 ; о инфшштиву ; о употребљавању речица пе, поппе, пит, иГгит и ап у упитним речепицама и т. д. в) Сасвим излишнс ствари у граматицн Балаитсковој ово су ; и) глава XIII, кад се употребљава и1; а кад диос!; р) сувише опширан римсчи календар, заузима готово пуна четири листа, а сместити се може на једну страну, у) онако опширна просодија заузима 34 стране ; д) кратак извод из римске литерагуре. с) А и она правила, која се у првом и у другом делу књиге находе, већом страпом су погрешна. Да иотврдим оае своје речи наводима ич оба дела, држим да је излишно. У поменутој реценсији мојој има тих павода и сувише Према овоме што до сада рекох , види се да по мом мпшљењу нису за прештамнавање помепуте ^ве кн,иге. Ас1 3) »Латинска читанка за седми гимназијални разред« није за прештампавање из више узрока. Један је узрок то, што се према броју часова, који је дат латинском језику у нашим гимназпјама, ни у највишем седмом разреду не може ништа читати од оног комађа, које чини садржину ове књиге, а то су три беседе Цицеронове , 26 песама Хорацијевих и једно певање из Вергилијеве Епепде. Други узрок због коЈег ову књигу пе треба прештампавати, јесте ово: Готово половину садр*.ине ове књиге чине Цицеронове беседе за Тпта Милопа и за Марка Марцела , за тим литннска просоди.ја и метрика. Обе ове Цицеронове бегеде налазе се у књнзи : »СНгезГотаНа ВаГта, раг8 рпта, Моа^иае 1861«, коју је наше министарство просвете и црквених послова прошле године добило на покјон из Русије, у неколико хиљада екземплара. А лагинску нрооодпју и метрику нмају наши ученици и краће и јасније написану у граматици латинској, која се сада употребљава у нашим гимназијама. Најпосле књига је ова сасвим неирактична и без икаквог принципа састављена.