Prosvetni glasnik

276

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

0 књигама под 4) и 5) којс су дела подписатог, остављам другим компетентнпм судпјама да своје мишљење изреку. 20. Марта 1882. год. у Београлу. С ИОШТОВАЊКМ, ј1оВ. ууромлн". Што се тиче Латинске граматике Балаитскога и Латинске читанке, Савет је у свему усвојио мњеи,е реФерената, да се те кп.иге за школу не могу више прештампаватн о државиом трошку. Латинска граматика Јов. Туромана иалази се на прегледу код г. г. Јов. Ђор1,еиићч и Јов Ђаје, тога је Савет одлучио да се сачекају реФераги и тпх реФерената о књизи Јов. Туромана, па тек пос 1е да се донесе коначна одлука. РеФеренту М. Шивкови1>у да се изда 50 , а Јов. Туроману 40 динара у име награде зг реФерате. VI П. СреИковиК чпта свој и арх. II. ДучиНа реферат о »Историји српског народа«. »Исторнја српског народа за основне српске школе« 1880. Има свега 43 листа; 16-на. Кад сам прочитао ову »историју« учипило ми се да њен писац није читао нпкакву другу псторију осим оне, о којој сам веК мој реФерат ноднео. Она је написана методом догматичком са деФиницијама. Уданашњем веку, где постоји тако огромна дечија књижевност, мислим, да овај метод нпје за то, да се по њему нишу књиге за децу јер се дечије памћење оптерећава неразумљивим речима, и деца не само да се овим методом не развнјају нсго затупљују. Како се без смисла науче на памет и запамге само голе речи, тако се брзо и забораве т. ј. док се мор а — дотлен се и учи на памет, а кад се пе мора, онда се и заборави као терет и непотребан материјал. Па и после свршетка овакве историје, опет се зна из овакве историје оно што се чуло од невача, или ако се која песма прочнтала или што се слушало од мајке и дадиље из српске прошлости по причању. Са стране научне, у овој су књизи оне исте мане, које и у учебнику за средње школе. Осим овога, и најнаученији историци још нису на чисто са питањем о досељењу српских племена на трачко илироко полуострво, а међу тим ова се историја за децу почиње деФиницијама, расправља се питање о досељавању, па се ту говори о Азији, о Волзи, о Дону, о Малој Русијп (а не зна се ни шта је Велика), о Бојци; говори се о Аваримп, о Грцима, о Бугарима, о Купи, р Сави, о Тесалији, о МаћедониЈИ и буди Бог с нама

о чему ти се ту не говори деци, која не знају ни геограФије, ни орограФије, ни хидрограФије, те тако дете мора да учи на памет речи, речи и речи. Према овоме нз српске историје за основне »српске школе, треба са свим избацити читав први »трактат,« у коме се говори о Азији и Хунима, о Европи и Аварима и т. д. т. ј. од 1 —10 стране. Овај је део и онако пуп погрешака н. пр. историја зна за освојење Бугарима доње Мезије <>80. године, а у овоме »трактату« вели се (стр. 5.): пЦар Ираклије аозове к себи Бугаре, аа им даде земљу између Дунава и Тимока, а да морају бранити грчко царство од нааадања страних народа. IIа скоро за тим дођоше Хрвати к цару Ираклију који им нао и Бугарима даде земљу измеђ р. Саве и Куаел У свима овим реченицама нема ни једне мисли истшште. 1. Није истина да су се Бугари за в^адс цара Ираклија настанили на трачком полуострву. 2. Није истшм да су Бугари настањени да брано царевину од страиских народа, него су на против они освојиди Добручу и земљу између Дунава и Балкана 680. године, и освојнлн 7 словенских племена па их разместили по својпм границама, да бране Блгарију од Грка и Авара. 3. Ннје истина да су се Хрвати настанили између Купе и Саве, него дуж мора од Цетиње до Истрије. 4. Сваки зна да су се пре настанили на трачком полуострву Хрватн и Срби, а после Бугари. 5. Читаво причање о сељењу Срба (стр 6.) било би тек онда верно, кад би се селило неколико стотина породица и кад би их други народи дочекивали^ ранили и испраћали. 6 Није истина да се овај наш Бзоград звао овако у VII веку, него се звао Сипгидун. У \ II веку данашњи Ариаут-Беогр\д звао се Ри1сћепороИз т. ј. Београд. Тешко је ма коме, а камо ли деци, да могу разумети н. пр. овај став : »По своме имену надену једној области својој име Србиј а (стр. 7 .« Ако су се оии сви звали Срби, онда су и све земље, на којима су се они настанили, мора.ш назвати Србија, а не Један комад земље. Ово јаено сведочи да се онда нису звали сви Србима и ако су били они »српска племена.« Даље се причају оне погрешке о »делењу на племепа,« па се још додаје ова измишљотина: »м мора ли су чувати границе од Авара.« О границама где су се настанила српска племена, нема ни трунке истине, па су овакве измишљотине и погрешне и штетие за наш народ и његов опстапак, јер по овим границама нема Срба даље од р. Мораве, а ово се учи у школама и ареко Мораве. Међу тим грчки писац Стратегије XI века, који је лично познавао Воислава-Стевана вели, да су Србп заузели