Prosvetni glasnik

272

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

меној мождини. Међу тим долазе ствари које се деци и не могу објаспити, као хемијски појави при дисању, док не уче хемију. Оад се штампа Покорнова Зоологија са сликама, која је намењена нижим разредииа средњих школа, и кад буде готова, впде!)е се може ли подмирити школску потребу. Док ова књига не изађе на свет, није потребно штогод предузимати по овој струци. 24. Марта 1882. год. у Београду. Др. ј. Ј 1 анчић. с . р. Др. јЛ. Докић с . р. Др. ј Јов. јЗа^лента с . р. јЗор. јБ. уодоровиЋ с. р. Оавет са свима противу једпог гласа усваја мишљење реФерената. Да се реФерентима изда 60 динара награде укупно. V Л. НиколиК , чита реФерат г. М. ЖивковиК а о латинским књигама за средње школе, и то о : пЛатинској граматици,« »Латинској читанци« и пЛатинској граматици» од Јов. Туџомана. а1!нол Просветном Савету Иа позив Главног Просветног Оавета подносим свој реФерат о књигама: Латинска граматика, Латинска синтакса од Д. Балапцког; даље о Латинској граматици I и II делу од Ј. Туромапа п о латинској читанци за седми гимназијални разред. Ја ћу изнети своје мишљење о свакој књизи посебице. I Латинска граматика од Д. Балаитског. По овој секњизи учио латински језик на гимназијама у Орбији све до скора. Истина ова књига штампана је 1871. г. а од то доба до данас изучавање латинског језика није дошло скоро ни до каквих важнијих а новијих резултата, те се дакле граматичко знање тог језика већ до 1871. г. толико усавршило, да се с пр.чвом може изискивати и од писца Орбина, да напише свтме народу таку књигу, која се у сваком погдеду може мерити са најбољим школским књигама те врете у најобразованијих јевропских народа. Код живих језика много олакшава поеао и то, што можемо школско знање допунити, раширити практичпо вежбајући се разговором ; али код мртвпх језика, где је ученик просто упућен на оно што чује у школи и што нађе у прописапој књизи — у такој прилици мора се грађа језика у школској књизи до најмањих ситница изложити. Ако је време одређено на изучавање тог нредмета, врло ограничено, те се у том времену сав предмет по све оп-

ширпо не може изучити, то је ствар наставникова, д;. изостави из предмета оне делове, за које држи да нису због кратког времена са свим иужни, да их ученик учи , а без њих се ипак може са предметом толико упознати, да га после може сам у свој опширности изучити. ДеФиниције појединих појмова, појединих закона морају се што краће и јасннје изложити. Никако није слободно ОЈтавити поједине појаве у језику необјашњене особито оне, који су искључива својнна дотичног језика. Баш ту и лежи највећа вештина у ппсању граматике, да со што јасније објасне таке особине ученицима. Даље ваља поједине делове говора оделити и сваки за себе изучити, а не ваља н. пр. ује ^ан мах учити и имеиице и придеве. У такој се прилици обично ученици збуне те нису на чисто или са једним или са другим делом говора. Уз речи које се наводе у књизи из страног језика ваља метути њихово значење, да би их ученици разумели и лакшо запамтнди. Где је ограничено време за изучавање страпог језика ва ва у школску књигу узети само најобичније речи, којо се палазе у врло многим писцкма, које се сваки час чују, а не ваља износити речи, што се једва у ком писцу саомињу. Све сам ово споменуо с тога што је писац ове гра матике грешио против свега тога ; на језик који би ваљало скроз поправити, а то значи целу граматику на ново написати , не обраћам пажњу Главног Просветног Оавета. Ја сам покупио крупније погрешке у овој књизи да своју тврдњу докажем. Одмах на првој страни (јј 2) спомињу се дифтонзи\ ове појаве нема у српском језику те је ваља објаснитн, а то Балаитски не чини. Сваки се језик почиње учити чнтањем ; коректно читање и изговарање — а у том иогледу скоро сваки јсзик има својих особина — битна је ствар у нзучавању ког сграног језика ; Балаитскова граматика учи ђакс да рђаво читају или им неке латинске особине у читан.у и не спомиње. Тако н. пр. И је у њега испред вокала увек ци осим у грчких речи, шго не стојн ; не спомињи како се чита пди испред вокала. У сваком језику акценат игра врло важну улогу, исто тако и у латннском, а Балаитскова граматика акценат нигде не спомиње. Многе особипе спомиње а не наводи за то примере. Код друге денлинације уз супстантива метуо је адјектива и говори о њима као о засебном делу говора, а овамо се ученици још нису упознади са оним силним суостантивима, о којима је почела граматика говорити по II, III, IV и V деклинацији. И ако је де-