Prosvetni glasnik

ЗАЛИСНИК ГЛА.ВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

видеће се мало доцније, кад изложим начела, по којима се сад пишу овакве књиге. Овде ћу споменути само ово. Код Архимедовог закона (на стр. 54.) почиње се прво с теоријским доказивањем, па тек напослетку долази експерименат за овај доказ. Код га сова (на стр. 60.) почиње се теоријски о честицама код гасова. Код таласних појава (на стр. 7 9.) почиње се с етаром. Код топлоте (иа стр. 91.) казује се о трептању честица, а нема напред никакних појава, ни експеримената о топлоти. Спомену покојног писца треба одати заслужну хвалу, што је својим радом за оно време користио у школској књижевности, која је мало имала овако добрих књига, јер је ово дело заиста према другим књигама свога доба далеко измакло. За школу треба написати књигу у којој ће битн: 1. све оно што засеца у појаве , на које у животу наилазимо, и.ш би служило за објашн.ење главнијих појава у природним наукама 2. Да нема ничега што би се у предавању морало изостављати. Јер друго су књиге за читање, из којих ученик може читати све или само поједине одсеке или одељке; у које би ушло и оно што спада више у причање и т. д. Писати у школској књизи оно, што се не учи и не предаје, нема смисла , јер то увећава књигу и повишава јој и цену, отежава преглед целипе; даје ученику чудан појам о том, шта као мора 4а научи ; одузима време наставнику, док каже шта се изоставља; чини неред шуштањем многих листова , кад се преврћу; рђаво утиче на ученике што из'стављањем и превлачеп ем уче се да не уважавају књигу, која треба, да им је као нека светиња. Олободан сам тврдити, да у целом свету нема у средњим школам.1 тако великих књига као што има код нас. Ово би се могло само онда признати као упутно, кад би се физиолошко-психо лошко-педагошки доказало, да су српски дечаци тако развијени, као што су младићи код других народа Физика о којој је овде реч , треба да се напише за III разред гимназије. У нижој гимназији потребно је упознати ученике с најважнијим појавима и законима из Физике. Што нема практичне примене, не треба да уђе у књигу за овај ступањ наставе. И кад се баш овако одабере материјал из Физике за III разред гимназије , постиже се њиме опет двојака цељ. Једна је што се објашњавају они појави, с којима ће се сретати ученици, који не настављају учење у вишој гимназиЈИ; а друга је што с.е тиме полаже темељ за учење Физике у вишим разредима, где се опет шири^ испуњују се празнине, доводи се знање у прецизнији оквир, и даје се облик математичне тачности; а тиме се даље поставља јак темељ за стручно изучавање на Великој Школи. Није у задаћи наставе у средњим шко лама, да се ту каже и чује све што у неку науку

до .1ази. Опширност науке занимаће ученика у стручној настави. У овом назору имаће противника , који неће да знају за правтичну страну науке, већ само за њену научну стрн!!у. Но ови заборављају, да се човек учи прво и прво, да буде свестан, развијен и да има шире погледе на свет; па тек на другом меету долази му спремање за стручно образовање, спремање за пионира у научној грађевини. Оамо научник учи науку ради саме науке, учи је, да је изучи, и да је даље креће; да тиме учини услугу људству и овековечи своје име. Децл нису научници, нити се она спремају за научнике, за то се и не може тражити од деце, да анају све оно што зна и зналац неке науке. Највећа је мана скоро код свију наших школских књига у томе што немају на себи методичког типа. Педагошка рука слабо их се дотицала, и за то не чине оне користи, коју би требало да чине. Да се послужим овде поређењем. Фармаценат спрема и готови лекове, но количину и начин употребе разних лекова прописује лекар. Научник креће науку наиред не осврћући се толико, да ли је то коме појамно или не, да ли је за неког много или мало. Не разумеју ли га многи, разумеће га неки , па и ако га нико у садашњости не би разумео , ооет се не би тога плашио_. јер ће га разумсти потомство. У школској литератури мора се на против освртати на ученике , за које се пише, и иисати онолико колико може стати ј њихову главу, и то у оној Форми у којој ће се најлакше примити. Учењем на памет без разумевања — механички ништа се не помаже, већ одмаже. Има три метода по којима се може Физика написати, а то су : експериментални, историјски и математички. Ми ћемо овде узети еамо'експериментални, јер само по овом начину треба писаш за нижу гимназију » друга два начина дотаћи ћемо се само толико, у колико и они могу имати удела уз ећсиериментални. а) У овом начину полази се од огледа и то на нижем ступњу што је могуће пр стијег огледа. Прооти огледи иојамни су за децу, ма да не дају тачне резултате. Но прости огледи имају и другу добру страну, што мало стају, што се њима брже ради, него на компликованим апаратима, што ученици могу чинити и сами пробе код куће. И на нослетку за нас је корисно ово и с тога, што се учила тешко набављају, јер се Фабрикују на страни, па док дођу к нама поскупе их преносни трошкови и у преносу се много полупају и искваре. Има међу тим огледа, што прелазе у играчке, као већина огледа код електричке машине. Оваки огледи у школи односе много времена, а не дају стварне резултате, с тога немају значаја нити им је место у школи, већ пре могу послужити као забава у I породици. У Немачкој заиста забављају се деца ова41 *