Prosvetni glasnik

328 ВИШЕ ЖЕНСКЕ

госпе" или „анђеоске сестре," које је год. 1609. основида Марија Верда у Јорку, отворио је школе за све у Бамбергу (1716.), Нимшенбургу (1731.) и у ФранкФурту (1749.). Те школе постоје и данас и настава је у њима врло добра. Ва прве трећине XIX века отворене су јавне више женске школе у неколико вароши, као: у Хановеру, Франкч>урту, Минхену, Еенигсбергу, Берлину итд., а у другој трећини овога века број тих школа брзо је и знатно пораст^о. У исто доба десише се знатне измене и у приватним школама. Изишав из скучених интернатских граница многе међу њима, да би одговориле све већим и већим потребама наставе, претворише се у заводе с више разреда. Толике највеће и најуваженије нриватне школе у Берлину, Хамбургу, Либеку, Бремену итд. постоје пма 50 година и више. н знатно су унапредиле, својим неуморним радом, образовање женске деце. Баш за то што су то били заводи у прииатним рукама, могли су се много лакше и уепешније развијнти. Онај који је основао школу, он је и админисгратор и технички управник у једној особи; према учитељима и учитељкама он је суверен; он их погађа и отпушта по својој вољи не зависећи пи од кога. Према родитељима, то је човек који ужива њихово поверење и који су му сами усгупили родитељску власт на А својом децом. Као што видесмо из овог кратког историјског прегледа, државне власти до најскоријих времена нису никаква рачуна водиле о овим приватнил школама за женску децу. И баш та слобода учинила. је те су се те школе могле тако успешно развијати. Данас иак већ није вигае тако; прошло је златно доба тих нриватних установа Данас општинске власти жртвују знатне суме на своје женске школе. те приватне школе не могу више онако јевтино да се нздржавају, а исто тако морају и наставнике много скунље да плаћају. И тако оне су само за впше друштвен- кругове, а могу рачунати и на помоћ других имућних породица, које држе да својој женској деци треба још из малена да осигурају некакав особити и искључини положа Ј У друштву. Истина, пруски лринц шиље своју децу у јавну школу, у гимназију у Каселу, али

ОЛЕ У НЕМАЧКОЈ у ће проћи још доста времена, док и иринцесе почну ићи у више јпвне школе. Што највише смета развитку ириватних школа, то је то, што многе међу њима заводе штедњу како у наставничком особљу, тако и у наставном материјалу. Из женских учитељских школа излазе многе кандидаткиње које се под врло јевтину цену примају учитељске службе у тим приватним школама. Има још доста родит-еља који радије шиљу у приватне школе своју децу, а то зато што су на тај начин боље у стању да настојавају да се и њихови лични назори примају код управитеља и управитељака тих школа. Ето с тога су ови заводи у врло великој зависности од појединих родитеља дечијих, који сваки час захтевају, да им деца не раде толико у школи. као и то, да се у наставне предмете уврсте и такве ствари које никако ниеу за дечију моћ схватања, као: иеторија вештина, пеиходогија, логика, педагогика. Није никаква реткоет, да се обоје ово што сиоменусмо захтева у једно и исто време, т. ј. има родитеља који захтевају да им ћерке буду и читави некаки угледи од знања и да се нипгга не труде. Од тих мана пате и данашње ириватне школе у Немачкој и та ће им невоља доћи гдаве. Норед свега овог има у Немачкој, оеобито по варошима где још нема довољно јавних школа за женску децу, као : у Берлину, Хамбургу, Бремену, Дрезди итд., изврсних приватних завода, који стоје под ваљаном управом и који врло добро напредују. Пре него што пређемо на јавне шкоде имамо да споменемо још једну врсту завода, који су некако у средини између приватних и јавних школа. По мањим местима у Немачкој дешава ее да усдед разних еиољних ирилика, као што је: смештање каквог већег гарнизона, завођење судова или других јавних надлежателстава. нодизање каквих индустријских предузећа итд., порасте број породица које зажеле за своју женску децу више образовање него што се може добити у обичним нар>одним (основним) школама, на онда — то махом тако бива — обрате се оиштинекој вдасти смолбом да се у том месту установи виша девојачка школа. Ако општина не може да одговори повољно на њихову молбу, онда се обично родитељи искуие и образују једно друштво и обвежу се да ће за толико и толико година давати