Prosvetni glasnik
340 стлње јавне насТаве
Из ових раЂљ1ера види се, у коликој је мери заступљено у средњим школама ссоско становништво према становииштву вароптком. Међу тим не види се, како стоје у овсм гогледу поједпни окрузи према округу крагујевачком, који има по броју становника нај вите ученика у средњим школама Ако узмемо да је из округа крагујевачког у средн им школама учило од хиљаде мутких станооника њих сто, онда иалазимо, да је од хиљаде становника било у истим тколама ученика
из округа
варошана
сељана
у ошпте
јагодинског ....
129 .5
53 .5
69 .8
шабачког
45 .6
65 .2
ваљевског
87.1
52 .5
63 .9
рудничког
188 .7
69 .8
62.о
адексиаачког • • •
59 .4
44 .6
60 .1
крушевачког • • ■
108 .2
31 .6
58 .7
смедеревског • • •
64 .7
38 .6
53.о
чачанског ....
56.з
51 .6
крајинског • • • .
55 -9
20 .9
49 .5
ужичког
58 .9
57 .7
47 .8
40 .5
42 7
подринског • • ■
• • • • 61 .2
З2 .х
36 .4
књажевачвог • • •
76 8
27 .4
36 ,4
ћупријског • • • •
24.о
27 .9
35. з
пожаревачког ■ • •
39 .4
23.з
30.о
београдског • • • •
ЗЗ .о
19 .6
Према овим размерама извесно је, да оскудно стање није једини узрок, што је број ученика у средњим школама из неких округа посве мали. Јер непобитан је Факт, да је становништво округа : београдског, пожаревачког и ћуиријског имућније од становника ок руга подринског По статистичким датима, истина прилично застарелим, долазило је у округу крагујевачком') од укупне вредности непокретнога имања 2У Г динара на једног становника, а у округу: београдском ■ 207 динара ножаревачвом 193 ј> ћупријском 215 » Напротив у округу подринском вредност непокретног имања износила је на једног становника само 87 динара ; а број ученика у средњим школама из тога округа већи је него и у једном од споменутих горе окру • га. Други су дакле још неиспитани чиниоци, који стају на пут иптенсивнијем школовању тамошњег становништва. За округе: пожаревачки и ћ\ иријски могу се усвојити као узрок етнографске нрилике; јер у становништву њиховом заступљен је и румунски елеменат. Да је ово велика сметња, показују нам размере још и из округа црноречког и крајинског. 1) Државоиис Србије II. 71.
среији 1875. го^Ј Р га = — /у - - - Но у округу београдском нису таке прилике, и сотаје само то, да потражимо узрок у задружном стану. По попису од 1874 године било је у округу београдском 11.516 кућа са 71.902 становника, и по томе долази на једну кућу по 6. 24 становника. Наиротив у осталим окрузима долазилојена једну кућу, и то округу пожаревачком по 5.69 становпика ћупрИЈСКОМ 5 .46 » крагујеначком б.о* » Дакле у београдском округу јача је релативна насељеност кућа него и у крагујевачком округу, и слабом похођењу школе не може бити узрок то, тто родитељи не би могли одвојити децу од куће. Ту мора да су други неки узроци, који ба тек опширнијим статистичким псдацима могли бити објашњени. Приличан је број ученика, који уживају државну помоћ, благодејање. У 1875 године било је таки ученика
у гимназијама 137 у реадкама 20 Свега • • • 157 Од сто школу свршивших ученика било је благодејнаца. у гимназијама 10.25 у реалкама 7.5 2 Свега • • 9.76 По разредима имамо овај преглед
Види преглед А. на стр. 341. У 1875 годину издато је благодејанцима с в и м а у средњу руку једн0м д ii н д р а у гимназијама 11 356.06 82.89 у реалкама 1915.97 95.80 Свега 13 272.оз 84.54 У реалкама примали су благодејанци месечно по 1.зо динара више него у гимназија. У свакој школи посебице било је ово стањд Види преглед Б. на стр. 341. Највеће благодејање имали су ученици београдске реалке и београдске гимназије, а најмање они из ужичке ниже гимназије, и алексиначка гимназијска реалка. Кад саставимо школе по областима, онда налазимо овај преглед: Види преглед В. на стр. 341.