Prosvetni glasnik

К Р И Т И К А

349

требио је г. писац толико материјала из целокупне граматике латинске, колико је по н.еговом мишљењу ученику потребно, да може после једногодишњег учења латинских облика преКи друге године на целокупну граматику лат. језика. У другом одсеку долазе примери за вежбање (стр. 44— 98). К овоме је додан речник , где су за сваки параграф иримера латинске речи са српским значењем по својим врстама азбучним редом поређане (стр. 99 —114). Из овога се види да је г. писац сада другога мишљења, него што је био г. 1874., када је издао своју латинску читанку за I и II разред. Онда се држао метода, да се по једној истој граматици учи лат. језик од I до VIII разреда, и тако је у неколико према Туромановој граматици и био удесио своју лат. читанку. Сада одступа од тог метода и препоручује овом књигом, да се у I разреду учи лат. језик по изводу из науке о лат. облицима. — Да видимо, како се код Немаца у гимназијама учио лат. језик и како се сада учи Кад се ' народни језик завео у гимназијама, појавили су се најпре такви лат. учебници, у којима су методичким редом граматичка правила измешана са примерима за вежбање. Овакве књиге употребљавале су се у доњој гимназији, а за горњу гимназоју писане су опширније еистематске граматике. Главни представник овог мегода био је Кинер 2 ). Временом се показало, да је овај метод непрактичан и то с тога, што не даје ученику при онакој поцепаности граматичког материјала оног јасиог прегледа, који се може једино добити целокупном систематском граматиком. 0 тога су аочели иисати за доњу гимназију мање граматике, уз које су се засебне књиге еа примерима за вежбање већ од I разреда употребљавале; а у горњој гимназији заводиле су се веће опширније граматике. Главни представник овог метода био је Ф. Шулц 3 ). Но искуотвом се доказало, да се таквом већом, опширнијом граматиком слаб успех у школском раду постизава. Тим мењањем граматике отештавало се ученику учење. Јер и она правила, која су му из мање граматике позната, ретко би се у већој граматици истим речима понављала, те би с тога такво правило, ако га је заборавио, обично потражио у оној мањој граматици, која му је из доње гимназије добро позната. Против мењања граматике дакле говорили су и педагошки и ■2 Е1етеп1агћисћ Лег 1а1еип8сћеп Зргасће №г <Ие ип!егеп (Јгутпа81а1с1а8зеп уоп Бг Варћае1 Кпћпег. Нашшуег 33. Аи1'1а§е. 1870. (1. Аиваде 18411. К1ете 1а1ет1зсће 8ргасћ1ећге гипасћб* 1иг сНе ип(;егеп ипс! гтШегеп С1а88еп <1ег Оутпазјеп ћеагћеНе! уоп Т>г. РегАГпапА ВсћиИг, РаДегћога, 17. Аива^е, ЕепНпаиЈ 8сћ6шп$ћ, 1880. — Уз то упореди 2е11;8сћгШ 1иг сНе оев1;егг. 6ушпа81еи 1859 стр. 529—530, 700—702; 1861, стр. 198—203.

дидактички разлози. 0 тога су школски људи на основу свога искуства препоручили за целу гимназију једну граматику, уз коју би се књиге са примерима за граматичко вежбање постепено мењале. Но неки су још мислили, да је практично, да се за I разред задрже такве књиге, у којима би било толико граматичког материјала методичким редом са примерима измешано, колико је за I разред потребно. Главни представник овог метода био је М. Шинагл 4 ). Али баш дужим употребљавањем Шинаглове књиге показало се, да је и тај метод скроз непрактичан. Јер ученицима куд и к^мо теже пада у II разреду овакав прелаз са непотпуног извода на целокупну граматику, него ученицима горње гимназије са мање на већу граматику. Искуством се дакле иотврдило, да свако мењање граматике шкоди успешној настави. 0 тога је и др. Ј. Туроман на основу свога искуства а и других школских људи, који су то питање са педагошке и дидактичке стране претресли, удесио своју латинску граматику тако, да се њом може ученик послужити за време целе гимназијске наставе. И сам г. писац горње књиге пристајао је уз овај метод, 'написавши према Туромановој граматици г.1874. своју »латинску читанку за I и II разред.« Но сад после неколико година забацује га и усваја такав, који су, као што смо горе напоменули, искусни школски људи већ одавно осудили и којем су на послетку у гимназији место ускратили. Шта је дакле управо г. писца навело, да је у овом другом издању ударио другим путем, кад је досад пристајао уз онај метод, који је Туромановом граматиком на нашим гимназијама заведен и по којем се пуних десет година и у самом првом разреду с добрим успехом латински језик предавао? Разлог му је то, што се »за п;> не две десетине година свога учитељевања потпуно уверио, да је за наше ученике куд и камо лакше и удесније учити елементе (осиове) латинског језика из кратке и прегледне граматике, него ли из какве строго систематске и опширне, у којој се врло многе с-твари у првом разреду морају изоставити,« даље што је »овакав елементарни начин предавања у првом разреду код нас, где наша деца у исти мах три страна језика (латински, мађарски, пемачки) морају учити — сасвим уместан и пспхолошки оправдан«. Такав поступак у учењу лат. језика у I разреду, који су код Немаца искусни школски људи већ осудили, не да се са дидактичког гледншта ни за српске ученике оправдати. Нема сумње, да ће и српском уче-

4 М. 8сћгппадТз ЉеогеЉсћ = ргакЉсћез 1а(;е1п18сћеб Е1етеп1агћисћ Тиг (Не егз1;е вттаз1а1-с1а88е, 10. уегћеззег^е Аива^е, ћегаиз§е§ - е1зеи уоп Неигггсћ МавсћеЈс. "Шеп 1878. Уз то упореди : ХеНзсћгШ; 1'. с1. оез1егг. (Јутп. 1876, страва 375-376.