Prosvetni glasnik

К Р И Т И К А

351

матерњсг јеаика,« не могу бити примљени у гимназију, а нити може бити еада таких ученика, који сврше четврти основни разред. Но баш оваква »кратка наука« најмање би била за такве ученике, који немају појма о граматици матерњег језика; јер у њој не налазимо оног општег граматичког дела, који се на граматику свакога језика односи. А за »наше ученике» држим, да је још мање потребно саставд.ати за гимназије овакве половне изводе из латинске граматике, него за немачке, Да је српском ученику лакше започети учити латински језик, него немачком, и то ће моћи сваки потврдити, који упореди латински језик са српским и немачким. Већ је то за почетника велика олакшица, што се у српском језику налази толико падежа, да се сваки латински падеж може у почетку без икаква описивања потпуно превести простим обликом. К томе још и то знатно олакшава почетнику учење, што је граматички род у српском језику к.чо и у латинском потпуно опредељен. 0 тога се и може раајаснити, откуда долазе они силни покушаји у састављању баш оваких латинских учебника за немачке ученике. Без сумње ће лакше и брже моћи схватити српски ученик него немачки на пр. оваке реченице: Рог1а езЂ тадпа Огаес1а ега1 с1ага. бп^а Лепва ев^. Тегга ез! огпа1а тиШв р1апИ$, Бађае 1'оваае геГег1;ае вип!; адма е1: гата е1;с. Томе мислим не треба мно^ог доказивања. Још мање би се дакле могло са дидактичког гледишта оправдати, да се оваки половни изводи из латинске граматике састављају за српске ученике Неће српском ученику бити оваким изводом олакшано, ма морао још и два жива језика у I разреду учити, него ће тим теже у II разреду наставити учење латинског језика по иотпуној граматици; јер ће му ова граматика бити непозиата књига, у којој се неће знати тако лако и брзо кретати, као кад би је већ у I разреду у рукама имао. Треба ученику српском и с тога дати у I разреду потпуну граматику латинску, да му она буде допуна за грамтику и српскога и немачкога па и мађарскога језика ; јер и онако за немачки и мађарски Језик немамо школских књига, које би одговарале озбиљности гимназијске наставе. А овакав извод из лат. граматике, какав је прошле јесени добила новосадска гимназиЈв, не може подмирити ту потребу. Оа дидактичког гмедишта посматрајући учење језика држимо, да је за српске ученике особито у гимназијама, где се не би смео никакав механизам трпети, најприродније, да се одмах у почетку уз матерњи језик што боље уведу у познаваше латинског језика. Тим ће им се знатно олакшати и учење других живих језика, који су се у многим граматичким облицима далеко одМакли од српског језика, То су разлози, који свакој српској гимназији уз граматику срискога језика препоручују већ у I разреду

и потпуну граматику латинскога језика. А без сумње би и учење живих језика (на пр. немачкога, мађарскога итд.) потпуније и успешније па и гимназијске наставе достојније било, кад би се и за ове језике написале и завеле такве потпуне систематске граматике, уз које би се читаике за граматичко вежОање постепено мењале, као што на немачким гимаазијама налазимо на пр. за Фрапцуски језик'). Из овога, што је до сада само начелно о методу учења латинскога језика у гимназијама речено, мислим, да ћ* 3 се и »практични« школски људи моћи уверити, да је са дидактичког гледишта најмање за српске ученике практично заводити у I гимназијском разреду какве засебне и непотпуне изводе из латинске граматике, ^а било и више језика, који би се морала већ у I разреду почети учити, као што то мора да буде против сваког педагошког начела на гимназији новосадској. Толико смо сматрали за потребно, да се поводом ове књиге и њеног метода проговори о питању, како би требало латински и друге језике учити у српским гимназијама. Но најбоље ћемо се уверити, да ли одговара школским захтевима горња књига, особито њен први одсек, кратка наука о правилним лат. облицима, кад разгледамо њену унутрашњу вредиост. Већ први услов, који се на овакав граматички извод ставља, да може ученик одмах друге године са овога извода прећи на учење целокупне граматике, није г. писац испунио. У предговору вели, да се »израђујући како облике, тако и иримере за пресод по служио разним школским књигама признатих немачких стручЕБака.« Баш у томе је велика дидактичка погрешка учињена, што није г. писац употребио ону латииску граматику, коју ће ученик одмах у II разреду у руке добити. Требао је из те граматике свако правило од речи до речи исписати у свој извод и тим би бар у неколико доскочио оном оправданом приговору искусних школских људи, да се таким мењањем граматике нарушава успешно учење 8 . Да видимо, како се г. писац послужио »разним школским књигама признатих немачких стручњака.«

; 1)г (хиз1т КогИпд. 1. 1<'га11/:б818сие бгашшаИк Јиг О-ушиаајеп; 2. Егапгбз^асћез ЦеОии^зђис!! 4иг 6упта8Јеп, 1_1е1р1874. л Па и хрватски стручњаци раде сасвим друкчије него г. иисац ^латинских и сриских иримера са кратком науком о иравилним лат. облицима.« У предговору иоменуте 1а1твке в1оттсе иише проФесор Павец ово : 1)а рак ибетк с1о1лје и гике кпЈ1§;и 8а81ау]јепи ро ро/иа1от ти 8и81а\и, 1 <1а 181а ргауПа пе шога па гаиап паст исШ, иЈе810 8ат вуоји 81о\п1си пагоСИо и 8уп1ах1 ргеша ^гској СигНив - Ре1гаС16еуој 81оуп1с 1 и21тајис 12 пје, §с1,је је ђИо шо^исе , бНаУа ргауПа од ггесг Ло ггеИ.