Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ 0

увек многим речима. Зар није сасвим доста онолико, колико се за тШе и тПНа налази у Туромановој граматици стр. 53. пр. 3. Онде је то правило кратко и са мало речи изведено, али тако јасно да га сваки ученик одмах може схватити. — У овом §-у 17. читамо и ово : »У српском стоје супстантива поред бројева (осим један ) у генитиву, и то до четир (зашто не четири ?) у сингулару (? !) , а у латинском стоје супстантива поред бројева (осим игша) у алуралу, и то у оном падежу, који захтева дотична (? !) реч н. пр. Један лав, шшз 1ео; два лава, с!ио 1еопез; ает ла-

и ШКОЛАМА 359

вова (Јшпдие 1еопе8 ; са десет лавова, сиш (1есет 1еопЉив.« У овим примерима : с1ио 1еопев , ћ'ез 1еопеа, ^иаШог 1еопев, дит^ие 1еопев стоји супстантив 1еопев у иоминативу, н може се узети и да стоји у акузативу плурала (осим с1ио 1еопез); где је та »дотична реч,« која захтева онај номинатив или акузазатив ? Говорити о »дотичним речима« првошколцу, рекли бисмо, да није практично, а још мање »популарно.« (НАСТАВИИК св)

БЕхЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКО«ЛАМА

I Стечај за ,,Историју српскога народа" За ученике основних школа има се написати ручна књига кИсторија срискога. иарода.« Како још за сада није израђен шири програм за предавање српске историје у Основној Школи, то се оставља пишчевој увиђанности, да он сам одреди меру знања, које ђак мора изнети из такве школе по Народној Историји. По распореду од 17. Септембра 1871. г (в. Школ ски зборник стр. 208.) ова се наука предаје за сад само у III разреду основие школе, и то с 3 — 4 часа недељно. Што се тиче методе, она се мора сложити са задатком осноВне школе, као што је савременом науком обележен. Позивају се сви, који би се хтели примити израде ове историје, да свој рукопис поднесу министарству просвете и црквених послова до краја Декембра ове године. Пошто се дело ирегледа и оцени у Главном Просветном Савету, решиће се и о награди која му припада. КПБр. 2? 45. Из канцеларије министарства просвето и црквеиих послова, 19. Маја 1 882. у Веограду. II Годишњи скуп Матице Сриске у Лужици 12. Анрила ове године држап је годишњи скуп Српске Матице — Лужичких Срба — у вароши Будишину (Ваи г еп) Почем наши читаоци нису можда имали нрилике, да се са том установом упознају, то ћемо у кратко споменути: да су Лужички Срби највише походили зл. Праг, да су се тамо упознали са установом чешке Матице и 1845. год. сами су осн >вали таку Матицу. Лужички Срби С У већим делом протестанске вере, а мање су римокатолици. И једни и други су учили богословске науке у Прагу. Тада су каидидати богос !Овије Смолер заједно са Дром Клином учинили први корак, издали позив на народ и подејствовали те се привремени одбор саставио и штатуте израдио, које је пруска и саксоиска влада одобрила.

Ови штатути важе још и сада, осим главне одрегбе: да се прихода капиталише, јер никад г / 3 нису биде довољне ; због тога се морало од те наредбе одступити. Главна цељ Српске Лужичке Матнце јест издавање добрих књига за неучен евет и часописа 2 овеске на годину. Чланова има двојаких: ирви улажу 5 динара а добијаЈу књиге и часопис; други 3'/ 2 динара годишње а добијају само књиге а не и часонис. Ко подожи једанпут за свагда 110 динара, постаје члаиом за цео свој живот и добија све књиге и часопис бесплатно. Број чланова ипак бно је а сада је мали. Главни је узрок у томе: што је Матица морала најпре правопис и азбуку означити и тако и оечи из нова стварати. Број издатих књига износи сада око 60. Најглавнији литерарни производи Матице јесу : РохсгЛћу, приповетке: у 700 комада штампане. Статистички поиис сриске горње Лужице од Јакуба и других. Библиске ставизни (историје! п ревод од Пекарја и Бартка. Предзенак (т.ј. Презак Рј-егаћ) календар који се у 400 0 комада годишње штампа и продаје. Иочео је 1 855. године излазити. Научних радова има мало. Може бити да ће нова подела у одборе за 1. философско, 2. природне и 3. историске науке донети већега рада. До сада је од научних ралова угледало света: 1. Сриски словник од др. Пфула помоћу Сајлера и Хорника, 7 0 табака. 2. Горњо Лужичка сриска ричница: граматика (гуС.шса). 3. Часопис 1 — 16 од Смолера, 16 — 29 од Бука лиректора гимназије у Дрездену. У часопису су најпре стављени песнички производи — главно од Сајлера, неки од Пфула, Веле, народне песме, филолошки чланци од Пфула, Смолера, Бука, Хорника, Итише, Бротише. Историски чланци од Јенча: (Јепс : 81а\џ1гпу вегдхћеје вџ е а пигоЛповсе, РувМаЛу иегђаћ&Но рГатогоакУЈа) Хорннка, Смолера, Веле, Фиедлера, затим чланци природописни од Ростока, који је и терминологију створио, и Дучмана. Библиотека Матице мала је, али је важна, јер садржи све списе и књиге које се односе на доњо- и г њо - Лужички српски царод, Разуме се собом , да је