Prosvetni glasnik
374
НАЦРТ ПРЕДЛВАЉА СРИСКОГ ЛЕЗИКЛ У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ
Услед тога реФерата Главни Просветни Савет од- ј писац своје дело још једном прегледа , а међу тим лучио је да се иЗемљоаис Србије « за основне школе ; да се распише стечај за нову књигу те врсте. од г. Драгашевића прештампа у онолико ексемплара За тим је председник закључио састанак. колико ће бити довољно за две године, пошто сам
НАЦРТ ПРЕДАВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ ПО ЦРОГРАМУ 1 , 111'ОИИСАНОМ ОД Г. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ, ЗА ОВУ ШЕОЛСЕУ ГОДИНУ
I
ОПШТИ ДЕО IX СВЕСКЕ)
ЈЕДНИНА
МНОЖИНА
1. пад. —
прозор —
1. пад.
— прозор-м
9 *
прозор-а
2. ,
— прбзор-4
3. „ —
прозор-«/
з. „
— прозор-м-ла
Ј)
прозор —
4- »
— прозор-е
5. „
прозор-е
5. „
— прозор-ад
6. „ -
прозор-о.м
6. „
— прозор-шш
7- „ —
прозор-^/
7. „
— прозор-гш«
1. пад. —
руж-а
1. пад.
— руж-е
2. „ -
руж-е
I "
— руж-а
3. „
руж-м
3. „
— руж -ама
■1. „ —
руж -у
'• »
— руж-е
5. „ —
руж -0
5. „
— руж-е
6. „ —
руж -ом '
6. „
— руж-алш
7- ,
руж-м
7. „
— руж -ама
1. пад. —
нов —
1. пад.
— нов -и
2- „
нов-а
2. „
— нов -их
3. „ —
нов-т/
3. „
— нов -има
4. „ —
нов (или нов-а)
4. „
— нов-е
5. „ —
нема
5. „
1 Мало 1
имењенои и доиуњеном.
(нАСТАВАК ИЗ II а д е ж и Облици у именица, придева, бројева и заменица зову се — падежи. Падежа има за једнину седам, а за множину — седали Ових седам падежа у једнини и седам у множини разликују се међу еобом наставцима за облике. На пример :
ЈЕДНИНА 6. пад. — нов-ш« 7. „ — нов-2/
1. п 2. 3. 4. 5. 6. 7.
д. — наш — наш -ега — наш -ему
— наш (илинаш-ега) 4. — наш —. 5. — наш-ши 6. — наш-елг 7.
МН0ЖИНА 6. иад. — нов-шш 7. „ — нов-шш. 1. пад. — наш-« 2. „ — наш -их 3. „ — наш -има — наш-е — наш-ад — тш-има — наш -има.
Именице мушкога рода имају друкчије наставке за падеже, именице женског рода друкчије, а именице средњег рода опет друкчије. Придеви, заменице и бројеви имају такође друкчије наставке за падеже кад еу у мушком роду, друкчије, кад су у женском роду, а друкчије кад су у средњем роду. Падежи се међу собом најбоље разликују тиме, што сваки падеж у говору има друго значење. 0 томе , каква значења има који падеж , учи се у науци о реченицама (синтакси). Али падежи се у реченицама могу распознавати и неким удееним питањима. Тако : Први падеж налази се питањем : Ко ? и шта ? У реченици : Ученик пише свој задатак, — наћи ће се која реч сгоји у првом падежу питањем : ко пише свој задатак 1 — на које ће се одговорити: ученик пише и т. д. Реч ученж, која стоји у одговору на место речи ко, јеете дакле у првом