Prosvetni glasnik

ВИШЕ ЖЕНСКЕ II даном мњењу, требадо да уђе у школску књигу, јер ма кодико сам наетавник тумачио на преда,нању, речи су — речи, и у већине ученика оне излапе, докле он дође од школе до куће. Књига је пак ученику непрекидни и од њега нераздвојни

У НЕМАЧКОЈ 38

наставник; књига је његов алат , а „без халата (и то доброг) нема заната." Радоваћу се свакој исправни мога рада, јер од тога ће само просвета и настава , ради које смо ми, бити у добитку. ^Кив ,Ј1 . ј ^имић.

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

Пре 6—7 година добавили смо на лицу места протоколе те берлинске конФеренције , која је радила од 6. до 11. Августа 1873., и из тих протокола, због важности коју напоменусмо у нрошлој свесци, саопштавамо својим читаоцима у најкраћим иотезима ово: Била су чгтири главна аитања којима се та конФеренција занимала. Прво се тицало уређењи и задаКе женских школа, друго иродужних школа за женско образовање, треће женских учитељских школа и четврто исиита који треба учитељке да иолажу. Највише из обзира на простор овога листа, морамо оставити сва три последња питања на страну и проговорити нешто само о првоме, које је подељено на неких седам мањих питања. Тако је: I (мање) питање гласило: „која је зидаКа оним женским школама које иремашају наставу која се добија у основној школи?" На ово је питање, после дуже дебате , донета ова одлука: „Оним женским школама које премашају задатак основне (народне) школе задаћа је : да женској младежи, на начин који одговара њеној особитој природи, даде слично опште образовање , као што га достижу оне мушке школе, које премашају задаћу обичне народне (основне) школе , и да тим оспособи женску децу те да и она имају удела у културном животу целога народа, и да га од своје стране нотпомажу оним даровима којима их је природа обдарила. Зарад потоњег позива који очекује женску децу, треба удесити нарочиту нрипрему за то." II Питање: „Је ли добро да се ове школе Деле на средње и внше ; и ако јесте , који је

нарочити задатак средњим, а ?соји вишим женгким школама ?" — Ови су се чланови конФеренције изјаснили да је нужна подела женских школа на средње и више. Што се тиче задаће, о њој су донели ову одлуку: „Средње школе за девојке, онако исто као и средње школе за мушкарце, имају с једне стране да даду образовање вшне него што се може да добије у потпуној вишеразредној основној школи, а с друге стране да се обазиру на потребе т. зв. средњег сталежа, и то јаче , него што то обично бива у вишим научним заводима. Особито треба у наставни њен план да уђе који страни језик (®ранцуски или елглески). Више девојачке школе треба да теже за оним општим образовањем какво је потребно вишим круговима живота. Рад тога се наставни предмети неће у вишој женској школи умножавати јаче него што су заступљени у средњој женској школи, него ће се проширити само обим предаваних предмета улазећи дубље у ствар и предавајући еве више у научном правцу и да има унутрашње свезе између разних наставних предмета. Свакако се у број наставних предмета имају уврстити два етрана језика (Француски и енглееки) и њихове главније појаве из књижевности." 111 Питање: „Шта има да ради држава (или округ, или оиштина) односно цреЈјења, издржавања и иотаомагања таквих школа ? а Поводом овога питања сви еу се сложили у томе, да свуда где постоји потреба да се отворају средње или више девојачке школе и где општине својим средетвима не би стигле, да држава притиче у помоћ у оноликој мери колико чини за гимназије и реалке. Даље, да не би требало више потпомагати