Prosvetni glasnik
СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ
396
просвета у Бугарској није нешто, што се од стране државе товари на народ, већ сам народ воле образовање и очевидно се стара, да се просвећује и усавршава. Теј налредак најбоље 1те показати статистички бројеви. I ОПШТИНСр Ш1(ОЛЕ 1. Школски окрузи и иишпектори Да почнем од основних школа. У свима образованим државама основно школовање обавезно је за све поданике државе. Закони тих држава изискују, да сви становници буду временом писмени, а то је нешто што тражи , да се основно школовање расиространи, и олакша колико се највише може. Тај принцип опште обавезе у осиовној школи усвојила је и уставна скупштина у Трнову, који је унела и у основни закон Бугарске државе. (Конституција јј 78.) За успешно уређење основне наставе, држава се раздели на школске округе, а у сваки округ поставл.ен је ио један школски иншпектор, да надзирава иостојеће школе по варошима и по селима, и да побуђује народ да отвара нове школе по местима где их још нема. Но та подела по несрећи, заједно са иншпекторима, често се мењала тако да се често дешавало, да је по неки округ дуго време остајао без иншпектора. Последица тога била је, да је цео надзор постао променљив и неравпомеран. Још иод управом царског руског комисара, тадашња управа народне просвете и црквених послова одредилаје (29 Августа 1878.) пет губернијских иншиектора, у свакој губернији по један. Но по што велики простор губернше надмашаше снагу једнога чввека, отвори просветна управа 18 Маја 1879. год. 15 школских округа са толико иншпектора. Тај се број од 1 Јула 1880. год. смањио на девет, а после девет месеци, 1 Марта 1881. године порастао је на 16. Сада су ови школски окрузи: 1) СоФијеки административни округ без златишког ореза. 2) Трнски округ са неколико села радомирског среза на север од реке Струме. 3) Ћустендилски округ без радомирских села. 4) Видински округ. 5) Ломски и Берковски округ. 6) Раковски и Врачански окрут. 7) Орханијски округ, златишки срез од софијоког округа и врачанска села на исток од реке Искра. 8) Плевњански округ. 9) Ловчански и Сливњански округ. 10) Свиштовски округ и липнишки срез од трновс ког округа.
1 1) Трновоки округ без липнишко! среза. 1 2) Рушчукски округ. 13) Разградски округ. 1 4) Силистријски округ. 15) Шуменски и Ески-Џуменски округ. 16) Варноки и Пловдивоки округ. Од садашњих 1 5 иншпектора (једно је место празпо) само двојица служе од 1879. год. овамо, тројица с неким прекидом, а сви други постављени су у течају 1881. године. При малом броју бу < арске интелигенције, која једва стиже за подмирење свију државних струка, мучно се и налази потребни број лица за иншпекторство. Садашња просветна управа стара се, да привуче у ову службу особито веште учитеље, који имају многогодишње праксе и општег уважења, и који умеју да побуде у народу ревност према школама, као и да га упознају са важношћу, коју има просвета за сваки народ. Плата је иншпекторима 4800 динара. У осталом и садашњи распоред на школске округе није без тегоба и није сталан. Очекује се да се један пут уреди коначно и трајно административна подела земље, и тада ће се школски окрузи удесити по могућности према границама те административне поделе Кнежевине. 2. Оеновна настава ире и после војне Радња иншпектора и општн напредак осповие цаставе најбоље ће се осветлити са' неколико статистичких података. Да почпем од западних места, која су за време Турака била најназаднија. У ћустендилском срезу (49706 становника) до војне било јс само 8 бугарских школа, од којих три беху добро уређене, а друге прост »килип« где се предаваше прквена азбука по најстаријој методи. У 1879/80 школској години отворене су већ 23 мушке и 1 женска школа са 26 учитеља, 2 учитељке, 743 ученнка и 69 ученица. А прошле 1880/1 школске године било је тамо 30 мушких школа (2 у вароши) са 3 5 учитеља и 1 женска (у вароши) са 2 учитељке, свега са 1246 ученика и 104 учепице. Суседни пзворски срез (2 >371 становник), који се налази у планинама, где се сучељавају три границе: бугарска, српска и турска, до рата био је савршено запуштен и имао је само 4 школе у првобитном стању. У томе срезу који има 3220 кућа сам .ј 111 одраслих лица знаду по нешто да прочитају или да напишу, а има много села где нема ни један писмен човек. На крају 1879/80 школске године, било је тамо, и ако је година била гладна, већ 8 школа са толико учитеља и 287 ученика, а 1880/1 године, према извештају иншпектора, било је тамо 1 5 школа са 15 учитеља, 515 ученика и (само) 4 ученице; но има још 2095 деце која не иду у школу.