Prosvetni glasnik

к р ii т и к а

писац. Дал,е : таас. од аП(ЈШ8 не гласи само овако, него и аНдш. Најпосле примећујемо, да се г. писац и овде у навођењу индеФинита држзо свог метода преполовљавања, да је без икаквих разлога изоставио остала ргоп. тс1еПш1:а. »Ргопотта ЈпДеПпИа деклинују се као сјш , ^иае, диос1, дша ? дшс! ? Даклем : Згпд. Уот дш-с1ат диае(1ат ([ио(1-с1ат 8гпд. Асс. диеп-с1ат диапс1ат Р1иг. Оеп. <[иогип-с1ат ([иагип-(1ат ([иогипс1ат е1;с.« — Знамо да сци с[иае ^иос! има у Асс. Вт^. циет диат ^иоЛ, у Оеп. р1иг. г^иогит диагит џиогит, а г[и1(1ат с[иаес1ат ([иосМат има, као што ето видимо у Асс. 8т§:. за т. и Г. с[иеп(1ат, с [иап(1ат, у Оеп. р1иг. ([иогип(1ат, с[иагип<1ат, с[иогипс1ат. Зар ту разлику није требало изреком напоменути? »По тим примерима (т. ј. као с[шс1ат и с[шсшк[ие) деклинују се и остала арономина. индефинитал — оар се н. пр. прономен дивдшз дшскЈШс!, који је г. писац уврстио у ргоп. тс1е(тИ;а, деклинује као с [и1(1ат или као с[шсипс[ие ? Колико је пама познато, ^шздиш и сјнсс!^шс! има осим та два облика у прози само још аблатив (тавс. и пеи1г.) диодмо н. ир. диос[ио тос!о. Питамо даље г. писца, зар плурал од аИс[шс1 и аНсЈиос! гласи аНс_[иае према диаес1ат и диаесипдие? I 19. »Верба јесу речи, које казују, да лице или ствар (субјект) нешто ради или трии Н. пр. Брат пише. Ученик се похваљује.« — И ова дефиниција верба написана је с погледом на пишчев метод преполовљавања. Њоме су искл.учена сва опа уегћат!гапнШуа, која значе бивпње. Узмимо само овај пример : агћог ујге! (дрво се зелени). Да ли се за субјект »дрво« може рећи, да оп иешто ради или трпи ? Даље оне речи »или трпи" у дефиницији глагола немају мсста. ДеФиниција глагола треба да гласи : Верба јесу речи, које значе, да се нешто ради, или да нешто биеа ; н. пр. асгНзеге нисати, сапеге певати, Погеге цветати, \игеге зеленити се. — На послетку запитали бисмо г. писца за разлог, за што је баш у деФиницију глагола утрпао онај додатак »(субјект)?« Кад је пећ мислио, да ученик I разреда треба да зпа, шта је субјект, онда је то требало већ код деклинације напоменути, па к томе додати коју реч и о предикату. »Верба се деле на : 1 Уегћа 1гапзШуа ,прелазна) н. пр. ато раШат, љубим отаџбину ; 2. V"егћа т^гапзШуа (непрелазна), н. пр. ао1 1исе1 сунце сија.« — Према г. пнтчево] деФиницији, да су »ве[|ба оне речи, које казују, да лице или ствар (субјект) пешто ради или траи«, излази, да се уегћа асПуа и ра881\а деле иа 1гап8Ш \ г а и на т!гап8Шуа. То се бар не може рећи. »Верба имају седам начина « — Ради смо знати оиог »признатог немачког« писца , код којег је нашао, да верба у латинском имају седам начина, и то: 1. ЈпсНсаИуиз, 2. СопјипсШуив, 3. 1т-

регаИуиз, 4. 5. 1п(тШ\и .8, РагИсЈрсит, 6. ОегипсИиш. 7. 8иртит. Колико ми знамо, латинскн глагол има само три начина, и то тсНсаПуиз, сошипсМ\'и8 и 1трегаЦуиз. Па ено и у поменутом ПЈинагловом Е1етеШагћисћ-у, што га је г. писац имао пред собом пишући своју књигу, читамо на стр. 53. ове речи: МосН §Ш1 еа т с!ег 1а1е1п1бсћеп бргасће с1тег: 1. Г)еп ПкНсаНуиз ; 2. с!еп СопЈипсИуиа; 3. (1еп ГтрегаИуиз.« Најпосле позивамо г. писца, да нам наведе оне нрак тичне и дидактичне обзире, који налажу, да ученик, који ће већ у II разреду учити, да латински глагол има три пачина, ваља у I разреду учити, да има седам начина ; и да нам објасни оне практичне и дидактичне обзире, који налажу, да ученике, — који ће у II разреду учити, да су 1пГ. Раг! Оегипс!. и Виртит глаголска имена, а у V разреду по Курцију, да су 1пС. Раг1. н АсНесИуа уегћаНа глаголска имен а — у I разреду ваља учити, да су 1пС. Раг1. Оегипс!. и 8ир. начини. Писати књигу о латинским облицима за I разред, а ни не осврнути се на књигу о лат. облицима за II разрег! Зар је то практпчно, зар је то дидактично? То ли се зове водити рачуна о концентрацији наставе у опште, а напосе у језицима класичким? Призпати немачки стручњаци раде сасвим друкчије Ено и. пр. Карл Шмит, директор академичке гимназије у Бечу, пише у предговору своје изврсне латинске граматике ово : Бје \усзеп11јсћз1;е Аепс1егип§ ћезкећ!, т с!ет бупСакПасћеп ТћеН, т \уе1сћет, \\аз ЕтШеЈ1ип§г с!е8 81оГГез ипс1 Равзип§ с1ег Ко&е1п анће1ап§-1;, с1ег §т1ес1ибсћеп 8сћи1^гаттаПк уоп О. СигПиз зо \\'еН а1в то§Нсћ, в^еНеп-меЈзе 8е1ћв1 т \\ г бгШсћет Ап8сћ1и88, §еСо1§1; \\-игс1е, ејп аиГ Сопее п(;га1лоп с1ен 1 т п1;еггЈсћ18 1п с1еп а11 ;к1а8818сћеп Зргасћен ћегесћпе1;ег Уог&апд^ с1ег ћоГГенШсћ сНе ВЈ1Н§ип§: а11ег рћНо1о§18сћеп Расћ§епо88еп Гјпс1еп \^1г«3. г ) I 21. »Као 8ит коњугуЈу се и ови сложенн глаголи (сотровћај: Аћбит нисам овде, одсуствујем, удаљен сам; аЉит овде сам е!с.« Зар уз аћзит није требало додатп РегГ. а/'т, да не би ни учител, ни ученик помислио, да перФвкт од аћзит гласи аћГи! ? Зар уз тзит пије требало назначити , да се за њ /ш употребљава као перфект'.' Зар уз ас1вит нпје требало додати и значење »помагати«, кад у читмнци (стр. ; 4) има пример : Мјзегјв ас1ез1о ? Зар уз оћзит није требало додати и значење »сметатп«, кад у читанци (стр. 74 ) има пример: Уо1ир1аИћиз уезћпв поп оћегчтив. »Рго8ит умећс с1 испред опих наставака, који почињу са е, као: ргосквГ, ргосГеиИа, ргос1егат, ргос1его, ргос1е88е.« — И ово је сасвмм ногрешно, јер рговит постало је од ргоЛзит. Овде не може 6ити 1) И овде узми на ум ноту 8) стр. 351.