Prosvetni glasnik

406

к р и

т и к а

говора о уметању слова с1. Па зар су зшО, егат, его и т. д. наставци, а рго ва.ћада оспова? Зар .чшп, ез, ез!; и т. д. нису облици ? Правило о глаголу ргоДеззе кратко и јасно обележено је у Туромановој граматици I 89. Пр. 2. »Ргаеаепз, пИз присутан.« А шта ћс значити 1етриа ргаезепв ? Како ће ученик превести онај пример на стр. 74 : Ргаезепв 1;етриз поп ргоГиИ, тјпиз рго(ЈегИ Ги1игит I 23. у>Основ а глаголска налази се, кад се изоставе инфинитивни наставци аге, еге, еге, 1ге. Даклем : 1аис1аге основа 1аис1; топ-еге основа топ ; 1е§-еге основа 1е§-; рип—1ге основа рип « — Као што нам је г. писац напред у својој књизи изнео погрешну науку о супстантивним основама, тако нас сад овнм иравилом иогрешно учи, да нема глаголских основа, које се свршују на вокал, већ да се све махом свргаују на консонант. Да је г. писац боље разгледао ма коју латинску граматику, н. пр. Шинаглов Е1етеп1;агћисћ, који је написан ли за ученике I разреда, нашао би, да од 1апс1аге, топеге, ришге нису основе 1аис1, топ, рип него 1аис1а, топе, риш. Но да исправи ову своју погрешну науку о глаголској основи, додао је још и ово правило : »карактерни вокали јесу они, који стоје између основе и осталих личних наставака. По томе су карактерни вокали код 1. коњугације а, код 2. коњугације е, код 3. коњугације Г (п), код 4. коњугације!.« —Нема тог »иризнатог немачког стручњака,» који под карактерним вокалом друго што разуме, него онај крајњи вокал од основе ; н. пр. код осн. 1аис1а карактерни је вокал оно крајње а е1;с. Ти крајњи вокали обележавају управо основу 1. 2. и 4. коњугације н у трећој коњугацији не може ни бити говора о карактерном вокалу ; јер се глаголске основе те коњугације свршују на консонант осим неколико глагола на ио, којима се основа свршује на и, као код асио, 1гЉи-о е!с. И оно Г, (п) код треће коњугације не можс се назвати карактерним вокалом ; јер би онда од облика 1е§"и-п1; основа морала бити 1еди, од облика 1е@--1-8 опет 1едг. Ово Г, (п) називају другим именом, називају га Втс1еуоса1, везним вокалом или уметком. 11о овако опширно тумачење појединих ;аставних делова глаголеких облика никако се не може оправдати у књизи, која је намењена ученицима I разреда, па баш да је г. писац иначе своју науку о гдаголској основи доб[)о извео. Коректно и практично би учинио г. писац, да је узео ва основе оно, што смо горе као основе означили. Тим би отпало свако тумачење карактерних вокала, те не би се ученици без нужде оптерећавалп свакојаким називима. Према својој погрешшној науцп о глаголској основи назначио је г. писац целу активну и иасивну коњ>гацију глагола 1аис1о, топео и ришо, које је узео за парадигме. — Одмах

иза правила о карактерним вокалима испред коњугација наиомињс г. иисац п ово : »Уегћа сТеропепИа коњугују се сасвнм правилно као верба у пасиву. Тако се коњугује 1гог1ог као 1аис1ог, тегеог као топеог, [ипдог као 1е^ог, 1агдгог као ришог.« Говорити о томе, како се мењају уегћа (ЈеропепМа, тек је онда умесно, кад ученнци већ знају пасивну коњугацију. 0 тога је овом правилу, које је на стр. 25. место тек на стр. 38,, одмах у почетку §-а 24. »1јаис1аш1их, а, ит који ће се хвалити (који ће бити хваљен) ; топепс1иа, а, ит који ће се опомињати (који ће бити опомињан) ; 1е§епс1и8 а, ит који ће се читати (који ће бити читан); ришепЉш, а, ит који ће се казнити (који ће бити кажњен).« — Г. нисац заборавља, да је томе иартицнпу право име рагИсгргит песеззГ1аШ. Зар ћемо н. пр. 1аис1а1лтиа 1аис1апс1а превести »хвалићемо оно, што ће се хвалити (што ће бити хваљено) ?« Зар: уИирегаМпшз уИирегашЈа »кудићемо оно, што ће се кудити« ? §. 24. РипЈЈОг ег18 отправљам.« — Отправљати је = шиљати. Зар то значи 1'ип^ог ? »11ог(;апс1и8 који ће се опомињатц уегешЈиз који ћс се иоштовати, Гип§епс1и8 који ће се отправљати, 1аг§1епЉш који ће се поклањати^ — исто тако погрешно иреведено, као год и 1аис1апс1и8 који ће се хвалити еГс. »Осим паоивних облика имају Уегђа с1еропеп1ла и активна РагсШр1а на пз и иги.ч, ОегипсИит и 8иртит.» — Ово је правило иаписано оракулским језиком. Може се узети да му је овакав смисао : \ т ег1за с1еропепМа и активна РагИетра на пз и ш-из имају осим пасивних облика (још) СгегшкНит и 8иртит. А може се узети, да је том правилу и овакав смисао: Уегћа с1еропен1;1а имају осим пасивних облика и активна РагИирЈа на па и игиз, ОегипсНит и Виртит. Кад би правило овако гласлло : »Уегћа (ЛеропепЦа имају уз пасивне облике још ова четири активна : Раг1 ;1С1р1а на пз и шч18, ОегипсИшп и 8иртит,« ми мислимо, да би било јасно, па онда наравно и практично. I 25. »У РегГ. на [\1 и у облицима отуд изведеним може се V изоставити ; даклем : ригшвИ, риппзвет, ришегипГ, ришегат.« Зар се у доброј прози латинској налазе два 1 једно до другог код глагола ? Зар се налази рипИзП, риппзает Р Зар је у обичају рипи место рипт ? Нека загледа г. писац воља му у коју лат. граматику немачких стручњака, н. пр. у Шинаглов Е1етеп1;агћисћ (стр. 89 \\ 44.), воља му у нашу домаћу (I 101, з, в),па ће наћи, да се у перфекту на ш може слог VI изоставити само исиред 8, н. пр. ришУ1в1;1 рипГвН, риптзвет рип18зет, ришУ188е ришзве. »Нека верба на 10 иду по трећој коњугацији, као сарш узимам, сирш желим, Ги§то бегам, Гасш чиним и др. Коњугују се овако : сарјо, сар1а, оарИ, сарјтиз, сарШз, саршп1;; спршг, сарег18, сарНиг, сартшг, сар1-