Prosvetni glasnik

53*

3\писпик главног

419

околине њихове и са оним што са њима у свези стоји, онда мислимо да се са познавањем земље у основној школи вала зауставити на границама сопствене отаџбине под којом разумемо све земље у којима Срби живе. Све дакле карте па и глоб треба избацити из основне школе, а оставити јој карту околине, карту уже и карту шире отаџбине. Остало је по нашем мишљењу не само сувишно него и штетно. Доста је за свршеног Јченика основне школе ако уме да се нађе како вал,а само на поменутим картама. Шта ће му вајдити ако зна за Кбрдиљере, Хималаје, Килиманџара и т. д. и кад би их могао задржати у памети, ако не зна најпре планиие своје земље V Шта ће му вајдити да зна за Китајце, Јапанце, Патагонце, и Ескиме, ако не зна како ваља где Срби живе и како живе ? Шта ће му вајдити да зна — ијто не верујемо да му је могуће појмити — како се земља обрће око осовине своЈе и око сунца, а не зна прорачунати менс месечеве што свака баба на селу зна, или кад ће се моћи видети влашићи или штапци и т. д. на ње[ оиом отачастеном небу ? Те све и многе друге ствари дете ће можда и набубати на памет, али их неће моћи разумети или ако су само ствари за памтење , заборави ће их одмах, чим из школе изађе. Међу тим бубајући то, дете нема кад да сазна ни најобичније појаве у својој рођеној земљн, које сваки неписмен сељак п сељанка зна; сва му се пажња одвуче негде на страну, не разчмљивим и њему непотребним стварима, за које никад ни чуло није нити их је видело а неће их внше пп чуги ни видети. Дете на тај начин постаје туђии у-својој рођеној земљи, и вежбајући само једну умну моћ, памтење, постане не само једнострано, већ још и оглупи, и од оног бисгрог и радозналог детета, које уђе у школу, постане кад из ње изаће, блесан. »Мали земљопис« који је пред нама према овоме што смо до сада казали, може само штетпо утицати. Он не само што оће да круг познавања рашири, противно наставном плану на целу земљу, него је још и мустра методе , којом се иде на заглупљивање. По • добну књигу, још пре 150 год , написао је за немачку децу неки Хибпер. Онда је у своје иреме била на далеко чувена, тако да је била преведена на све јеав, опске језике, и нрештампавана небројено пута, алп данашња педагогика одредила јој је место које мало час поменусмо. У »маломе земљопису« има 126 питања и толико одговора, а у трећем делу његовом »државном земљопису, на 10 страна набројали смо око 4(Ј0 имена, брда, река, држава, в;фоши, народа ! ! ! Па каква су та питања и ти одговори ? Ево неколико примера :

На стр. 8. и 9. пита се : како се зову она места па земљи, на којима је вода ? а одговара се : Она места на земљи на којима је вода, зову се : мора, језера, реке, потоци, извори и баре. На стр. 7. пита се : Шта се зове сува земља ? а одговара се : сува земља , зову се сва она места на земљи која нису под водом На стр. 10. пита се : Живи ли животнња у мору? а одговара се : у мору жипи свакојака животиња. На стр. 13. пита се : Каква је клима у Европи ? а одговара се : Клима у Европи је различна. На северу је врло хладна, а на југу Европе ретко снег бива. Па каква су ова таква је готово већина осталих. Но осем неспретних питања и још неспретнијих одговора, књижица је пуна неистина. Ми ћемо од њих само неке набројати. Па стр. 8 стоји, да је Европа на.јмањи део света, а то је неистина , јер је Аустралија најмања, почем има у простору 89.000 квадр. м. а Ев ( .опа 100.000 квадр. миља. На стр. 9. неистина је оно што смо већ рапије напоменули, а на име, да се ока места на земљи на којима је вода зову : мора, језера, реке и т. д . Та се места зову јаруге, долине, корита ц т. д , а тек вода која је у њима може се звати онако, кано вели »мали земљопис,« На стр. 11. стоји, да су, муња, грмљавина и гром ватрени појави , међу тим то су електрични појави. На стр. 14. стоји , да су: Шведи , Норвешцц, и Данци аореклом од Немаца, док су међу тим , сви заједно с Неуцима, пореклом од Ђерманаца. На стр. 15. каже се, да у Инглиској иоред осталих народа живе и неки Валици. На стр 16. стоји, да : у Швајцарској жиие већином Немци но има и Талијанаца и Француза. По томе изгледа, као да су оба ова народа управо споредна у Швајцарској, — као од прилике, кад се каже да у некој земљи има и Цигана и Чивута — и да не чине никакав повећи контигенат. На стр. 22. поред осталих држава, помиње се и некаква држава Туркестан и арабијска држава, а на стр. 23. стоји ово : у арабијским државама највеће су вароши: Џеда, Мека н Медина. Како Турке^тан тако је и арабнјска држави непозната данашњим земљописцима и вароши Џеда, Мека и Меднна у турској су држави. На стр. 22. пита се: које су највеће вароши у персијској држави, и одговара се : Техеран, Кабул (у Авганистану) и Келат у (Селуџистану). У питању се не помиње ни Авганистан ни Велуџистан, те по одговору изгледа с правом, да су то покрајине персијске. Зна се на прилику, да у Азији имају две Инђије, предња и задња. Но у овој књижици то се нигде пе