Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОССЕТНОГ САВЕТА

4Н

учињена по важности материјала, који је у тај одсек ушао. Познато је, да се политички и црквени живот јеврејског народа развио у Палестини, и да је развитку јеврејског народа обележена и највиша и најнпжа тачка у току времена од судија до рођења Христова, па је разуме се, тај период и најважнији у историји јеврејског народа и јеврејске цркве. Међутим 7 листића ове кн.иге причају о том, шта је било до доласка Јевреја у Палестину, а само три листића казују сву историју Јевре.ја и старозаветне цркве од Оудија до Христа. То је узрок те се у овој кљизи баш никако не помињу ни Самуило ни Јездра, и ако ни један нн други не уступају Мојсију по својим заслугама. То је узрок те су и пророци јеврејски, у којима се огледао најуавишенији израз јеврејског духа и који су као гласници правде и искрени учитељи народни оставнли сјајну успомену о себи, изнети у врло бледој слици. И ово је по мом мишљењу таква празнина коЈе пе сме бити у овој књизи, јер она мора имати н васлитни карактер поред иоторијског ређања догађаја. Осим поменутих празнипа, и осим неправилне поделе и историјског материјала, ова књига не одговара захтевима школске потребе ни с друге стране, Она је написана у питањима и одговорима. па јв услед тога садржина њена тако немилостпво искасапљена, да нигде нема ни једног историјског догађаја, који бн био нзнет у целини. Све је раздробљено и раздељено, бага као с намером, да деца не схвате ни један догађај о коме се у књизи казује. Кад се поред тога узме у обзир и друга тешкоКа да питања сметају ученицима ггри читању и учењу и да се учитељу одређепим питањима отима слобода у раду ; онда излази сасвим јасно, да исторнју цркве за основну школу ваљ;1 писати у лаким причама. а пе у питањима и одговорима. Сметња је код ове књиге и у томе, што се у њој на више места цитира св. писмо насловенском језику као па пр. стр. 30 »€не еетт. тело мое еже вм дошндое но остлкдешс грвдокљ« нли на стр. 31. »Отуе, кч» рнц-Е ткои преддго дк^т. 1,11)1!« и т. д. Ово чпнп сметње нрво с тога, што дец 1 у другом разреду осповне школе, где се овај иредмет предаје, не знаду словенског језика, друго због тога, што се тумачењем нејасних навода у залуд губи време. Цгжвено с.ловенски језик није оригиналан у св писму, те да се гоједина места изводе из словенске библије, као оригинадне изреке, пего је словенска библија превод онакав, какав би био и превод српски. На послетку ова књига, оваква каква је не одговара школској потреби пи по језпку, којн је неправилан. Ради прпмера навешћу нека места : На стр 32 стојп питање :

»Је ли се Христос аослв васкрсенија свог јављло аиостолима«. Одговор : ј> Јесте им се вшие аута јављао и они су га видили и о васкрсенију његовом уверили се«. На стр. 28 пита се : »Каква. је била намера његових дела» ? Одговор : «Намера његових дела била је та, да ирослави Бога и да изврши вољу његову « и т. д. После свега довде реченога узимам слободу учтиво саоаштити Главном Просветном Савету своје мншљење, да ову књигу не би требало нпкако прештампаватп о државном трошку за школску потребу, јер оваква, какиа је књига, не одговара захтевима школе ни по садржини ни по облику, а не би се могла друкчије ноправити, него да се сасвим преради и попуни. С тога држим да би најбоље било наредити да се за основпу школу спреми сасвим нова историја цркве. 5. Априла 1882. Веоград. С НАЈОДЛПЧННЈИИ НОШТОВЛЉЕМ јЈЕВРЕМ ИЂ ирофссор богословпје". 2. Мала Црквена Иеторија Кад овај учебник не би имао другнх мана, осим што је написан са иитањима и одговорима, ја и због тога само не бн био за то , да се он прештамнава овакав какав је, јер аитања. и одговори у учебпику јако забуњују децу,- Ово исто важи и за друге оне учебнике који су ми на прегледање послати а написани су као и овај. Но осим тога: Прва глава нејасна је и непотпупа и то како при одговору на питање : к^ко је Бсг створио свет ? тако и при одговору на питање : зашто га је створио ? јер се при прпом одговору нигде не спомиње Божпје свемогућство као стварајућа сила, а при другом вели се, као да је Бог створио свет ради себе самог а не и ради човековог блаженства. Међутим не спомиње се јасно ни онај прави узрок створења т. ј. благост божија. Исто тако нејасан је и пеиотпун одговор и на питање: зашто је Бог створно човека ? јер осим наведенога одгово| а, Бог је човека створио још и за то, да би се човек све више усавршавао п тако ирнближ ; Јвајућп се све внше своме оригипалу и све срећпији бивао Аруга глава. И у овом делу у место одговора на питање : ко је праотце навео на грех ? боље јо објасњење на питање : које узрок праотачаског грсха; јер осим ђавола узрок је пада прародитеља и њихова сло-