Prosvetni glasnik

430

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

због тешких реченица, због многих иобрајања и повторавања једнаких мисли, тако и због распореда разних делова у опште, а нарочито због тога што је већ крајње време да у Катихизису маље буду за-Јтупљене догматичне теорије, а више наука о хригиИанском моралу, као што је то одавно и код других напреднијих народа учињено. Оваква је промена особито нужна и због тога, што ће се по новом програму катихизкс у будуће предавати у IV разреду, где све наведено треба да буде удешено према старијим и способнијим ученицима као што су поменути. Због свега тога нужпо је, да се мало причека и са прештампавањем овога учебника, јер се други нов већ спрема, као што ми је познато. V Катихизис Хришћанскп Рђав је учебник са аитањима и одговорима и зн мање школе, а камо ли за ученике гимназија. Дакле већ и због тога нисам за то да се овај катихизис прештампава. Но осим тога он има и много других и то озбиљних мана. Неке од ових изнешене су па јавност још 1878. год. у подлиску »Истока« иод насловом: критика: -пКатихизис Хришћански ,« а са мишљењем критичара и ја се слажем. Па да не би и сам улазио у појединости, учтиво обраћам пажњу Просветног Савета на лист »Исток« од 1878. год. број 117. и т. д. VI Молитвослов Из кратког садржаја мојих досадањих 5 реФерата, поштовани Просветни Савет увидео је да ио моме скромном мишлењу пије ни један од ових 5 учебника за прештампавање а на жалост ни овај шести. Истина да је и мени жао, што бар једну од ових књига не могу одобрнти за прештампавање, но оне су еве, по моме схваћању, таквог квалитета, да не могу дати свога гласа у њихову корист. Што се »Молитвослова« тиче, ја сам га носматрао са три гледишта: филолошког , просто вероисповедног, и хришћанско-моралног, и он ни једном не одго вара, јер: 1. ако је ова књижица удешавана за вежбање у слов. језику, онда где јој је азбука, изговарање писмена? и т. д. 2. ако је просто за цељ вероисповедну, онда прва њена половина, која се од самих молитава састоји, не води потпуно тој цељи; а друга од (51. стр.) у којој је тумачење св. литургије, није још за малу децу, и 3. ако је удешавана за цељ хришћанско-моралну, онда опет не одговара својо.ј задаћи, почем се у њој већином само молитве пализе. По поред свега тога

оваква је кљижица по моме мишлењу нужна, али са следећим садржајем : 1. Молитва »ко скдтомк Лшеду Јфднителго« (вид. 23. стр. прву молитву до »таже«), 2. Молитва пред оууегнемх (вид. 1 5. стр.) и остале молитве на 16. и 17. стр. до молитве : »нд сонћ грддоуцл!,*!. « 3. На место молитава: Симеона Вогопримца, Јоана Дамаскина, Десет ^ дпоииден 1|еркокин»х, посткедокднУл КО СКАТ01Ј8 прнудфенТн), моднткд ск. Пдсндгд Зддтовстдго, Метдфрдстд и т. д. па све до 51. стр. боље би било да дођу на словенском језику кратке биограФије : Св. Василија Златоуста и т. д., а особито српских светаца, у којима се јасно огледа светињачка узвишеност и напредак у хришћанском моралу са свог гледишта, а за ту цељ ваљда је и Молитвослов штампан. »Символ вере« и »десет заповести» могу се из молитвослова изоставити, а за то, што се налазе у Историји и Катихизису за мале школе. Најзад »Уодитнм нрн вожесткенои днтарпн« (види стр. 51. па до краја књ.) и ако су нужне за одрасле хришћане, а особито у оделитим књижницама, ипак се могу изоставити пз дечијег молитвослова. Из мојих реФерата на послатих ми 6 учебника на оцену сљедује: да се пи један без нрераде не може прештампавати. И ја, имајући у виду слаб напредак у познавању чистог хришћанског морала у српском народу са једне стране, и наш велики иазадак по овоме од других народа са друге стране, учтиво молим штовани Просветни Савет да именоване учебнике не прими на прештампавање овакве као што су. Ово моје и овако мишљење оснива се на томе што сам убеђен, да ири вероисповедном друштвеном напрегку мора напредовати и политичка срећа и будућност свакога народа, а то је Србима више но икоме другоме нужно. 5. Априла 1882. год. у Београду ј^ИНЋЕ*/! јФиРМИ^1ИЈАН, СУПЛЕНТ БОГОСДОВИЈЕ.« Пошто је и арх .Нестор као трећи реФеренат исказао усмепо своје мњење о истим књигама, Савет одлучује да се више ни једна од ових књига не може штампати о државном трошку, јер ни једна не одговара цељи, којој је намењена. По препоруци архимандрита Дучића и Нестора, Савет је даље усвојио: да се за предавање у гимназији прими пИсторија ХришКанске цр кве« од Николе Живковића, проФ. у Раковцу, а овој историји да се напише кратак додатак старо-заветне цркве. РеФеренту г. Ј. Илићу, одређено је награде 60 динара, а Синђелу Фирмилијану 50 динара. Пошто је већ било доцкан, то је седница закључена.