Prosvetni glasnik

52*

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

411

школској књизи за |Вишу Женску Школу, који је предложио г. митрополнт Михаило. Савет одлучује , према препоруци г. реФерента, да план за израду ових прича прима потпуно, као што је г. митрополит Михаило предложио, и да г. министар може за исто расписати конкурс. V Св. ВуловиГх и др. Бакић прочиташе своје реФерате о » Радовану « , прпчама , које су за поклон у осиовној школи намењене од г. Ст. В. Поповића : „Главном Проеветном Сзвету Част ми Је поднети Главном Просветном Савету овај извештај о двема свескама »Радована« — књиге, коју је приредио за поклањање добрим ученицима основних школа Стева В. Поповић (»Чика Стева«), Стева Поповић је познат као писац забавно-поучних књижица за децу. Он је досле приредио читав низ таквих књижица. Прошле године послао је био г. министар Главном Просветном Савету неколико тих књижица с питањем : могу ли се откупити за поклањање добрим ученицима. Одређен тада од Главпог Пргсветног Савета за реФерента, исказао сам у главном овако мишљење : да су поменуте књижице посебице врло малене за поклон ; да у њима — уз то — поред добре садржине има и ствари које нису добре; да у оиште књиге за иоклањање добрим ученицима треба нарочито нааисати и удесити, а не награђивати и откупљивати за ту сврху сваку ијоле добру као да се тиме и књижевност потпомогне (тај ее разлсг, по несрећи, често чује у оваким приликама — као да књижевност треба помагати тиме путем и као да је истинском напретку поможено онда, кад му се с једне стране помогне а с друге одмогне); на послетку, да би се из свију дотадањих забавно-поучних књижица Стеве Поповића могла одабрати и састлвити једна или две добре књижице за поклон добрим ученицима. Ово је моје мишљење Главни Просветни Савет и усвојио. Према овоме мом мишљењу је Ст. Поповић саставио садашње две свеске »Радована«, које ми је Савет на оцену дао. Грађа је у њима махом досле позна^а и издана, само што је овде уређена и одабрана. Већину чине педагошке приче и различни чланци Ст. Поповића и педагошке песме Јов. Јовановића. Садржина је обеју свезака така , да се могу употребити као књиге за поклон добрим ученицима основних школа. Ове су збирчице за то тако добре, као да су нарочито за то писане. Ако Главни Просветни Савет реши, да се г. министру предложи, да се ово две књиге за ту сврху

од приредиоца откупе, онда би — ради тога, да оваке књиге што боље изађу — потребно било још ово : 1. Да се пзбаце неке песме, приче и чланци или за то што су одвећ слабе вредности, или зато, што_ не одговарају ономе, чему су намењене ове књиге. Тако да се избаце Из I свеске : сентименталпе приче : Љубите се, и Цвета и верно исетанце, монотона алегориска прича Славни путници, као и прича Будите скромни и кротки, и песме : Дечко и тпца и игра. Из II свеске : еухопарни описи, који нису за децу или који су им од слабе користи : У иољу, — Плави свод — Шећер — Пиринач — Сложно браћо — и слабе песме : У гори — Сиротица и Домовина. Да не бих дуљио овога реФерата образложићу Савету усмено опширније за што ово треба избацити. Мислим да ћу се о томе лако и с другим реФерентом сагласити. Сам пак писац изјавио ми је, да ће пристати на оно, што реФеренти у овом предложе. 2. Да писац, као што је уз оригиналне песме и чланке ставио вазда име песниково или пишчево, стави тако исто име нравога писца и уз нреведене чланке и приче. Мени није познато тачно које су ствари преведене; али сам познао н. пр. Андерсеноее приче : Лан — Ружно иаче — Чувалдуз — Два дедака, а поред њих није стављено име Андерсеново. 3. Да се језик поправи; јер код оваких књига та страна вреди толико колико и сама садржина. Погрешке пак против језика у »Радовану« су таке, да их, чини ми се, сам писац не 6и могао све поиравити; а има доста и преписивачких погрешака. Ово напомињем да се зна, те да се дело пре штампања — ако се прими — преда на поправку коме који језик зна. Ради иотврде навешћу неколико примера : — — »дођоше људи те држ' мога лана (м. лан) за перчин« — »Кад се машим оком у даљину« — — »ја га волијем « — — »да богме да је јаки « и т. д. — ; па онда има погрешака и оваке врсте : — »мати ми је још пре три дана банула, да обиђе болесну сусетку« — — »ја и Милан били смо браћа. Ишли смо заједно у школу« (м. ја и мој брат Милан ишли смо — —) —■ — провинцијализма : — »Ал' га поје« — »о мај, баи реза !« и т. д. На послетку што се тиче награде која би се писцу дала, мишљења сам : да Главни Просветни Савет предложи г. министру, да се за обе свеске »Радована« даде писцу укупно хиљаду динара, 11. Маја 1882, у Београду ЈЗвет. |Зуиовић".