Prosvetni glasnik

438

ВНШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

питање. Интернат предузима, за неко време, потпуно родитељску власт у своје руке; он се брине око деце за све за шта би се бринули и сами родитељи, а родитељи, од своје стране, морају да пренесу сву своју власт на школу. Али јавне гаколе у Немачкој нису интернати, него су екстернати, па зато и њихов положај према породицама није тако чист и јасан. Школа не прима на се све обавезе родитељске , већ само неки део њихов; она се не миче од свог главног задатка —■ наставе. Што се тиче васпитивања, тога се прима само у неколико, т. ј. у толико у колико свака настава васпитава, исамо још у толико у колико сама дисциплина може да утиче срећно на вољу питомачку. Услед ове поделе задатка и рада школинога и родитељског, морају се правично и права њихова поделити. Не треба да се са свим на школу пренесе сва власт родитељска; гата више треба да се утврди споразум између школе и породице односно ограничења њихових међусобних права. Ово је у толико потребније, што школа, задајући деци н. пр. задатке које раде код својих кућа, меша се у право породичко, а породица опет извесним својим овлашћењима откида од гаколе оно гато је њено, јер има н. пр. право да ослободи децу од учења извесних необавезних предмета. И тако гакола, примајући питомце, закључује, у неку руку, уговор с породицом дечијом. Овај се уговор оснива на „правилима гаколским/' која ћете наћи у свима школама у Немачкој, и ако се оне нису башједна на другу свакад угледале. Таква су правила особито потребна женским гаколама. Матере — а с њима гакола и има једнако посла откако пођу деца у гаколу, па и доцније — матере ће пристати, не баш онако с драге воље, али најпосле ће пристати, да гакола чини с њиховом мугаком децом гата хоће. Алн ни по што неће ни једна дозволити, да се ограниче и смање у корист школе њена материнска ирава према кћерима њиховим, јер кћери су њихова нарочита својина коју оне никоме не уступају. Вато се оне одуниру захтевима школе докле год само могу; за то би било омањих сукоба и свађе сваки дан између породице и школе, да нису ирава и дужности обеју страна лепо одређене неумољивим параграФима правила гаколских.

Оваква наређења издале су вигае власти на предлог гаколин, (а те су власти: опгатински одбор, просветни савет, министарсгво проевете — или, као гато се у Немачкој каже, минисгарство јавне наставе). У неким крајевима, као у Хановеру, заведен је обичај, да се сваком родитељу, чим своје женско дете даде у вигау женску гаколу , погаље један екземплар поменутих правила гаколских и норед иравила јога један листић који рсдитељи потпигау и врате старегаини гаколском. По овим правилима, у којима има вигае одељака разних прописа , морају се питомице управљати од почетка па до свргаетка идења у гаколу. Тако има прописа који се односе на само ступање питомица у школу, траже се даље извесна одређена обавештења о деци, која се истом примају у гаколу; ако се хоће да ступи у који разред , мора се полагати пријамни испит, и т. д. Обично се нримају деца у почетку гаколске године , а тај је у већини покрајина немачких о васкрсу , а у источним крајевима о јесени, (мало доцније но у нас). У местима где родитељи станују на страни, не смеју деца изабрати сама себи стан или га променити без пристанка гаколпног. Прећи се не може из млађег разреда у старији, докле се не постигне све гато је за који разред прописано. Према потреби да би се видело колико деца гата знају , држи се испит усмен и нисмен. Сваких гаест месеци или сваког тромесечја, достављају се родитељима извештаји о томе како им деца напредују, да би и они о томе водиЛи тачна рачуна. (Ово ностоји и по свима нижим и вишим мугаким гаколама). У свакој скоро женској гаколи заведене су „разрсдне старешине." Главни наставник обично предаје две или три најважније гране наставе. Према деци једнога разреда оп је представник и орган гаколске власти. Што он нареди, мора се слушати; ни родитељи дечији нису у стању силом своје власти да отклоне или да измене оно што он нареди или заповеди. Њему се прво имају обраћати дечији родитељи са својим питањима и жељама, као и са својим жалбама ; и само онда кад бага никако није могуће било спрозумети се с разредним старешином. долази ствар пред директора.