Prosvetni glasnik

490

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

просветног савета

Пре свега — пошто се сада не може писати нова читанча — предложио бих, да се на прво место у овој читанцп штампа Химна, па да онда одмах дођу народне аесме (из V одсека), и да им се дода неколико одабраних уметничких песама од најбољих песника. — За тим да дођу »народне песме « с тумачењем (из другог одсека) и да се додаду још одабране неке мудре изрене из светога писма. Ту да се пази, да су и изреке из св. гшсма старога завета сугласне са хришћанском науком. Из III одсека могло би се нрештампати све, али да се пре штампања преда којем историку на мњење а тако исто и IV одсек. VI одсек да се преради у сликама, а ако Ке се за сада прегптампати овим редом 1 ао што је сада у читанци, да се изиште мњење од историка, па да се према томе само исправи у тексту. У VIII одсеку кНешто из физике « требало би тако изменити, да буде чланака из свију група физик. појава, а не да се псброје само општа својства телеса, као што је сада у читанци овој. Први одсек обухпата пупих 26 страна, а све у једној целини. Опај одсек треба или са свим изоставити или преуредиги и подслити на више чланака.

Изиссав тако своје мњење о прештампавању буквара и читанака, ја бих био слободан предложити: Да се при штампаљу школских књига одредп нарочити уредник и коректор, воји би био строго одговоран за сваку погрешку, која би се нашла у штампаној школској књизи, јер свака штампана школска књига јасно нам показује, колико пажње поклањају и самој школи они, под чијим се надзором те књиге штампају. ■1. Маја 1882. год. у Београду. С поштовањЕМ, у^ИМИТРИЈЕ ј Ј ОСИЋ, ПРОФ. УЧИТЕЉ. ШКОЛЕ.« 2. „Главном Просветнол Савету Поред српскога Вуквара и читанака српскнх за наше основне школе добио сам на преглед и ћСловенски Буквар«- са «Читанком словенскога језика,« па разгледав и те књиге , част ми је поднети и о њима своје мњење. У »Распореду предмета у основним школама« од 1871., разређен је овај предмет на II, III и IV разред основне школе, а шта се има у ком разреду учити одређено је овако :

II ЗРазред Зимњи течај: Познавање писмена и вежбање у читању. Летњи течај: Продужење вежбања у читању. III Разред Зимњи течај: Вежбање у читању. Летњи течај : Вежбање у читању. IV Разред Зимњи течај : Читање, Летњи течај : Читање. У упутству пак, како имају учитељи да предају предмете, који су поменути у «Распореду« вели се : »Пошто се писмена науче, наставља се вежбање у читању све до краја четвртога разреда«. Ту се .још помиње, да ће се у II разреду читати из Буквара, а у III и 1\ из II и III читанке (види стр. 15. »Распореда«), — Даље се каже : »У Буквару је српски растумачено оно што ће се читати, а у читанкама кад се буде читало, учитељи ће тумачити симо оне чланке, које са ми добро разумеју, а иначе се ни по што неће уиуштати у објашњење.« Ја молим да ми се не замерн, што сам ово преаисао из »Распореда« — јер сам принуђен да изнесем ово : 1.) Преда мном није ни онаки Буквар ни онака Читанка, као што се помињу у »Упутству« на стр. 15. 2.) Признаје се званично, да у читанкама има, или да сме бити и онаквих ствари, што их не разумеју ни учитељи па следствено ни ученици, па опет се те ствари морају читати. Пошто нигде није казана ни цељ учењу црквенословенскога језика, то се према оном што је горе речено може и Буквар и Читанка просто иапунити ма каквим чланцима, само нека су ту речи црквено-словенске, па најпосле : овде би смело бити и штампарских аогрешака, па да ништа не смета. Према овоме могло би се овде одлучити : или да се ове књмге прештампају онакве какве су, или да се црквено-словеиски језик избаци из основне школе, па да се из Распореда са свим избрише овај предмет. Но кад се узме у обзир, да је овај распоред основан на. закону о устројству основних школа , те да се већ по томе мора триети и језик овај у школи све дотле, док се не би својим путем закон изменио на његову штету; кад се узме даље у обзир то, да ће и нов закон школски да му даде места у основним школама нашима све дотле, докле год буде школа стајала у свези са црквенским животом нашим, и док се у нашој цркви буде певало на данашњем словенском језику и докле се год буду још читале молитве