Prosvetni glasnik

492

ЗАПИСШ1К РЛАВНОГ

ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

Ове дре тачке изнели смо за случај, да се не би изгубило из вида ако би се Буквар прерађивао. Но ако би се Буквар прештампавао по систему, који је сад у њему, ми имамо да предложимо следеће иамене у њему: 1. Да се и рук писн; 1 и штампана слова израде лепше п нравилније. Ова потреба излази из два разлога. Један је разлог шт :> су рукописна слова угледна слова за ученике, а други је разлог развијање и јачан.е укуса код деце. Најмања ситница и најмања неправилност направи велику штету. Осим овога треба израдити много укусније и у опште лепше слике Испод сваке слике треба да дође ба ■ по неколико лепих и кратких реченица са рукописннм словима. Ово је потреба, коју не треба ни доказиЕати. Било би веома разложпо да свака слика са оним што уз њу иде буде за^ебно на једној страни не гледећи на то што би се тога ради Формат Буквара увећао. Испуњењем овог последњег захтева отклопила би се она ужасна забуна која код мале деце настаје кад треба да преврну лист и да наставе на другој страни оно, што с. у на једној страни започела. 2. На крају првога дела Буквара долазе рукописпа, а испод њих штампана велика и мала слова. И овде је нужно разређивање по лакоћи. Али има нешто горе. Штампана слова нису лепа и правилна, и тај недостатак не треба дуже да остане у Буквару. Рукописна слова не само да нису лепа и правилна, него она стоје успод сваке калиграФске крптике На њима и нема нигде ничега калиграФскога, већ су то просте карикатуре. Ваља водити рачуна о томе, да су то угледна слова за почетнике. Не треба губити из вида ни онај знатан број учитеља, који није вичан да децу учи правнлном и лепом пнсању. Ко је год имао нрилике да разгледа рукопис ђака у основним школама, тај је одмах могао опазити како је штетно утицало на правилност и лепоту слова, угледање на ову по све ружну и неправилпу азбуку у Буквару. С тога ари арештамаав&њу Буквара треба ова слов а израдити ао свима иравилима калиграфије. 3. Прелазимо на други део Буквара. »Имена мушка и женска« на стр. 29. и 30. могу остати, али да се штампају потпуна. Све остале »мушке женске и средње речи« а тако исто и ипридеви« треба да се при прештампавању избаце из Буквара. Ми не налазимо никаквих разлога, да са овим окрњеним и онако утрпаним речима треба мучити децу првог разреда основне школе Очевидно све ове речи не само што задаЈу велике муке децн, него им још убијају интерес за читање, а то се никако не сме допустити. Придевн се и не уче у првом разреду, и онда не знамо зашто давати деци да бесвесно читају те речи. То је ваљда био разлог те су из Буквара

избачени глаголи, којих је такође у ранијим издањима било. Избацивањем ових речи оставиће се више времена очигледиоЈ настави, а деца ће се ослободити једнога кулука, који им је без икакве нужде и без икаке цељи наметут. 4. На крају буквара налазе се »стара писмена:« Сва су та писмена из црквене словепске азбуке, с тога им нема места у српском буквару. Њих треба изоставити, а децу с њима упознати кад и са словепском азбуком. После ових измена, које смо у последње четири тачке изложили и које се са свим дако дају извршити, част нам је изјавити Просветном Савету да се срасии Буквар може арештамиати. II Словенски Буквар Цељ је црквенословенском језику у основној школи јасна. Тражи се-да деца науче читати црквенословеиски као језик на коме се врше сви обреди њихове вероисповести. Поред тога тражи се да могу, у колико је могуће боље, разумети све оно што се у цркви пева или чпта. Кад се и ова иоследња задаћа, разумевање, хоће у неколико да ностигне, онда није свеједно узети какав му драго материјал. Словенски Буквар треба да буде, као и свака друга школска књига, израђен по неком начелу При избору материЈала ваља прво пазпти на вредност садржине, а по том распоредити га по познатом начину од лакшега тежему. Није то на прилику све једно дати деци да читају »песму Давидову што се на вечерњи чита« и дати им из јеванђеља причу »о блудном сину.» У данашњем словенском Буквару нити је одабрат материјал као што ваља, нити је вођена кака брига о распореду тога матернјала. Изгледа као да је материјал већином бират према некаквој црквеној потреби, без обзира иа онога за кога се бира. Прва јс лекција »Царју небеспи« и »свјати Боже« ! ! Ово није за децу од седам година. »Молитва господња« и »Похвала Богородици« могле би остати, али да се штампају и српским текстом. »Символу вере« и ,>заповестима« ваља дати друго место у Буквару, а не из почетка, и штампати их и српским текстом. Од тропара у данашњем Буквару могли би остати само: о Божићу, Богојављењу, Цветима, Ускрсу, Спасову дне, Тројицама и Крстову дне, а све остале тропаре ваља изоставити. Побројани тропари мислимо да треба да остану за то, што деца знаду значај тих празника из веронауке, а поред тога уче те тропаре и певати. Остале тропаре баш за то и мислимо да треба избацити, што деца ништа не знаду нити уче о значају тих празника, па по томе ти се тропари не могу ни казивати српским текстом.