Prosvetni glasnik

ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

овако казује величина божија: »Небеса проповедају славу његову. Један дан јавља је другом и једна ноћ казује је другој.« За тим мало ниже вели се овако; »Запитајте жинотињу, она ће вам одговорити, запитајте тице небеске и оне ће вас известити; пи тајте земљу и она ће вам се одазвати«. И није чудо што се овако говори о величнни божијој, али је чудо да осо читају ђаци трећег разред I осиовне школе. Овака догматско-морална учења нису за њих. Али готово редак је који чланак без замерке Читанка и свака школсча књига, из јасних разлога, мора бити као огледало чиста и светла од погрешака ма које врсте. Ово је проста јерес противу научне истине, кад се у чланку »јутро« овако говори : »Кажите ми, ко је сунце тако наместио? Ко му је казао: ти ћеш се појавити на истоку а сакрити се на западу; ти ћеш чинити дан и ноћ, зпму и лето, то иоту и хладноћ}«. Оваке погрешке противу научне истине не смеју се трпети. Да поменемо ради примера и чланак о ЈосиФу којч је већ свакомо познат. Ми савршено не разумемо како би се н даље смело трпети, да деца читају оваке митолошке члапке. Школи Је задатак да искорењује сујеверице и предрасуде а не да их подржава и снажи. Само истину ваља деци казивати. Што год дал е преврћемо листове ове читанке, то наилазимо на све црње и накарадније чланке. На стр. 8 5. долазе неки чланчићи, под главиим насловом не што из историје Јевреја, Грка и Римљана. Ту се веома кратко, површно и неразговетно говори о томе: шта је историја, прича се о Адаму и Еви, о потопу, о старпм народима: Вавилонцима, Асирцима, Фенича нима и Египћанима О свима овим народима казато је све у 19 редића, или боље да кажемо није казато ништа. Данас је пречишћено и то патање, да за ученике III разреда није ни историја Срба осим неких биограФија, већ да је треба преместити у четврти разред, а овамо се још трпе у другој читанци чланчићи о Шпарти и Атини, Римљанима, Јулију Ћесару и Августу (Октавијану). и т. д. У чланчићима под насловом: Земљопис, натрпато је пуно којешта из математичке Физике и политичке геограФије. Чак је за ученике трећег разреда било нужио да читају- и то, шта су обрти, полуданци (меридијани) и равнитељ (екватор). Ми се не можемо даље упуштати у напомињање чланака из српске историје, Физике, астрономије, земљорадње и т. д. Сви ти чланци или су без разлога узети у ову читанку, или су тако рђаво израђеии, да не вреде баш ништа. Погрешан принцип, који је руководио писца при изради ове читанке, одвео га је до бесконачних погрешака. Тако на прилику чак је дошла и подела земље на пет главних делова , па

затим један ужасан костур од имена народа, мора и река. Ми смо мишљења, да Просветни Савет одреди стручну комисију да она нааише арограм, ио коме би се иарадила друга читанка, а ова садашња да св никако не арештампава. IV Трећ.а читанка Ова је читанка и по времену и по начнну израде права другарица друге читанке. Само је ова (трећа) читанка у толико гора од друге, у колико је била несрећиа да у њу уђу некакви накарадпи преводи. Веома би нам бнло по вољи, кад би могли па ситно да претресемо неке чланке из ове читанке, али овако ћемо се задовол.ити са по неколико примера, који ће моћи показати, да су многи њени чланци накарадни преводи. Иа првом месту долази чланак: »о душевном и телесном васпитању човека.« У тај чланак стрпато је пуно којешта из психологије, анатомије, физиологије и дијететике. Али све је то стрпато без реда, без плана, са некаквим дугачким и несрпским реченнцчма. Ево неколикико тих реченица : ЛЈеука и млада човечмја душа развија се васпнтањем и учењем и као год што тјело наше вјеџбањем постаје окретно и за сваки посао вјешто. тако нсто и душа наша мора много којешта чинити и свакојака знања докучити да би од детста постао прави човек« (отр 5). Даље на прилику овако: »Душа као невидно биће не може без свога тјела у свету показати се, или просто говорећи, не може без очију видети, без ушију чути, и по томе не може пи о ономе што се види и чује ништа ни знати ни мислитп, нити може као што ваља своје намере извршити, ако јој тјело није на услуги, ( згс ), то јест, ако је оно болесно или слабо илисакато.« (стр. 15). Или овако: «Осим казатих спољних шкодљивости, има још неких врло шкодљивих и за здравље убитачних душевних отрова, од којих се ваља чувати, ако желимо остати и тјелесно и душевно здрави, а то су: јарост, љутина, завист, прекомерна жалост и туга, злоба и освета; а тако исто и од ових гадних мана : себичности, љености, похотљивости, лакомости, сујете и гордости, ваља да се сваки човек чува као отрова и љуте гује, јер то највећма квари и упропашћује добро тјелесно и душевно здравље и стање људи и може човеку напрасно тешку болест а и смрт проузроковати, или га здравога осећања и разума лишити.в Доста је ово примера. Напомињемо само да овај чланак заузима 29 страна и да је писан, као бајаги, јужним наречијем.