Prosvetni glasnik

518

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

механичком бубању имена слова н оном неприродном и бесвесном изговарању слогова и речи, као што је то морало бити ио старинским методама, свакад прелази само по неколико (два-три) слова, те се одмах путем комбиновања из иознатих сл< ва склаиају речи, понајвише именице , као имена од најпознатијих ствари из дечије околине. Испрва се уче деца изговарати слогове з.> се, после укупно у речима, и чим их науче изговарати . одмах их и пишу. Писмена се не уче, као што рекосмо, за се по именима својим (а, бе, цс итд. или — по нашем — аз, буки, вједи итд.). 11о овој методи не ради се више од два сахата дневно, и кад буде први течај на измаку, деца су већ толико одмакла у читању, да слободно остављају Буквар и прелазе на Читанку. Чланци који се налазе у Читанци читају се другог течаја и понављају више пута, преписују се из Читанке на камене таблице и од шале уче на памет. Деца се уче и вежбају говорењу на тај пачин што се учитељ с њима разговара о ономе што представљају слике које су им у књигама или по дувару у школи, што се разговара с њима о животињама које се испуњене (у природној величини) налазе у кабинетима набављене за потребу школску, или прелазе у разговору биљке (цвеће итд.) које расту у околини и које се доносе онако као што су у школу. Сви ти разговори воде се с децом по захтевима очигледне наставе. Оно мало речи што су деца научила од својих укућана до поласка свог у школу знатно се за т о време проширило у школи и расте из дана у дан све више и више; па мало по мало долазе и изрази за апстрактне појмове које деца свикавају да разумевају и изговарају онде где им је место. У овом разреду иде се дотле докле се не достигне да се чита тако рећи механички течно, т. ј. да се чита течно, без застајања и замуцкивања, али ипак са свешћу о ономе што се чита, а не папагајски, онако у ветар. Осим тога морају се деца још толико извежба 1 и да су у стању преписати правилно

сваки чланак у своје свешчице. Новрх свега задаје се и по који пиомени домаћи задатак. У разредима који долазе иза овога пЈодужава се вежбање у читању и настојава се да се деца навикну на лепши и бољи изговор приликом читан а, а за то се спремају код својих кућа читајући нарочите нове чланке из читанака. Уз то се уче делити речи на слогове и срицати, т. ј. изговарати речи и по именима слова. Ово се чини једино у тој цељи да би се деца што боље и сигурније у правопису извежбала. Деца се упознају с простом реченицом и уче се где се пише велико а где мало слово и дуго се и дуго у томе вежбају. Поред вежбања у преписивању долазе најпосле и вежбања по казивању (диктати). У вишим основним разредима проширује се и развија се оно знање које је дотле стечено. Из синтаксе узима се сложена речевица, а уз то се учи мењање имена и употреба предлога (како који којим падежем управља). Оно што се чита прича се наустице, а за тим се и пише из памети. У овим основним разредима, кад се само све успредаје као што треба, полаже се темељ, на коме се после подиже виша настава без икакве муке и са свим сигурно. Сад долази на ред граматика, и то са свим онако сиетематично, па било да се наставник служи методом концентрисања, по којој се круг један по један шири на све стране подједнако све више и више, према чему су удешене и књиге (нарочито читанке) које се у разредима употребљавају, било да се зарад свестранијег и сложенијег објашњавања служи једном књигом која је одређена за више разреда. Читанка је од велике важности у вишим разредима. Немачка педагошка књижевност прегрдно је богата с читанкама школским и није никаква тешкоћа наћи у њима чланака у прози и поезији згодних за сваки узраст, јер и код најбољих песника и писаца немачких налази се доста одломака које деца не разумеју нити према своме добу и могу разумети. Међу тим у школи се често ваља чувати